Има наде за наше малинаре

Чачак – У чилеанском граду Талки, 15. и 16. маја одржан је седми међународни семинар о производњи и промету јагодастог воћа који слови као централни догађај у свету за пресек стања и давање препорука у овој области воћарства. Међу 350 учесника из те земље, Аргентине и Перуа, европске истраживаче, по позиву домаћина, представљао је мр Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, један од наших водећих стручњака за малину.

У десет последњих година Чиле је један од четири најјаче државе у свету по производњи и извозу воћа и грожђа, па придаје велики значај неговању јагодастих врста.

– Просечна производна површина под малином у Чилеу је 76 ари. Принос 3,9 тона по хектару. Упркос жељи да се што више механизује процес производње радна, снага је и даље незаменљива, па је однос ручне и механичке бербе малина 98 према два процента – саопштио је председник Светске организације произвођача и прерађивача малине (ИРО) Антонио Домингез, који је и директор компаније „Чилеалиментос”.

Учесницима семинара, путем видеа, обратио се и Марек Павлонка, директор Удружења прерађивача и извозника воћа из Пољске. Он је навео да и поред климатских неприлика у две претходне године, производња малине у његовој земљи бележи рекордне резултате и креће се око 100.000 тона. Али, током зиме и пролећа услови су и даље остали неповољни, па малина у Пољској уопште није цветала, због чега се очекује пад приноса у овој сезони.

Описујући стање у производњи јагодастог воћа у Србији, мр Александар Лепосавић навео је да је рђаво време узроковало пад производње у прошлој години од чак 55 одсто.

– То се наставља и сада, тако да се не очекује значајнија стабилизација прилика. Али, за разлику од малине, у Србији је лане после четири године, производња купине доживела опоравак и таква тенденција наставиће се и у овој сезони. Раст производње у нашој земљи, такође, бележи високожбунаста боровница – поручио је Лепосавић.

Он је, насупрот неким лошим подацима, на опште одушевљење присутних у сали приказао и произвођаче који, благодарећи доследној примени препоручених мера, постижу приносе од 25 па чак и 30 тона врхунске малине по хектару. Као примере навео је Љубишу Ракинца, Драгана Сталетовића и Новицу Јанићевића из општине Штрпце на Косову и Метохији, као и Света Караклајића из Ивањице.

----------------------------------------------

Губимо примат

Према подацима ИРО за 2011. годину, род малине у Пољској износио је 113.000 тона. Друга је била Србија са 85.000, испред САД (73.000) и Чилеа (46.000). Прошле године водећи произвођач у свету остала је Пољска (75.000), испред Чилеа (40.000) и Србије (37.000).

Наша земља је 2006. била прва сила света са производњом од 90.000 тона или за трећину више од другопласираних Сједињених Америчких.