Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Молитва за Сабор и Косово

Молитва за Сабор и Косово
Почело редовно мајско заседање Светог архијерејског Сабора СПЦ (Фото: Д. Јевремовић)

Тачно у девет часова, преласком из Патријаршијског двора у здање Саборне цркве, патријарх српски Иринеј, у пратњи 12 епископа и више епархијских јереја, започео је служење Свете архијерејске литургије, чиме је започело редовно мајско заседање Светог архијерејског Сабора СПЦ. Међу стотинак грађана, било је и неколико страних туриста, који су посматрали почетак Сабора који ће се наредних дана, све до 3. јуна, претворити у низ радних седница, на којима ће се креирати политика деловања СПЦ у наредном периоду.

Помоливши се јуче за успешно заседања пролећног Сабора и очувања Косова и Метохије, у краткој беседи након литургије, патријарх је заправо и у молитви назначио симболично да ће тема Косова и Метохије бити вероватно централно питање заседања највишег тела црквено-законодавне власти у пословима вере, богослужења, црквеног поретка и унутрашњег уређења Цркве

– Нека Господ благослови рад овог Сабора, али и Цркву која се налази у великом искушењу, као и народ. Молим Господа да сачува Косово и Метохију где се налазе светиње које су обливене крвљу светих мученика. Док је наша љубав и мисао везана за Косово и Метохију, оно ће бити и остати наше, као што и јесте било – нагласио је патријарх.

Иако су се односи на релацији црква-држава примирили, после противљења Синода потписивању Бриселског споразума и оштрих речи које су митрополит Амфилохије и умировљени епископ Атанасије Јефтић упутили влади и парламенту на опозиционом митингу у Београду, један од саговорника „Политике”, указује:

– Бог зна шта је у душама владика.

Он тврди да ће се првих неколико дана Сабора расправљати о уобичајеним питањима цркве, док ће се дебате које углавном занимају лаичку јавност, распламсавати током трајања Сабора.

Јуче присутни на литургији нису приметили владику милешевског Филарета, али се питање његовог евентуалног пензионисања уочи овог Сабора није постављало, за разлику од ранијих редовних заседања овог тела. Наиме, долазак Филарета се очекује, јер је за изостанак са Сабора потребно детаљно образложено оправдање.

Такође јуче није било ни умировљеног епископа Атанасија Јефтића, који није добио позив да присуствује Сабору. Наш саговорник ипак дозвољава да се Атанасије до 3. јуна изненада појави.

Према његовим речима, Атанасије Јефтић испада из сваког клишеа и он је „бренд сам по себи”, па зато никога не би изненадило, да се дође, чак и непозван.

Јуче су патријарх Иринеј и митрополит црногорско-приморски Амфилохије заједно изашли из Саборне цркве и ушли у патријаршију. Како је „Политика” писала, Амфилохије је пре неколико дана прогласио Петра Петровића Његоша за свеца. Ипак, одлуку о проглашењу неке особе за свеца, по црквеном уставу, може да донесе једино Саборска комисија за канонизацију. Међутим, Амфилохије је, по чину проглашења Његоша за свеца на територији која се налази под његовом зоном духовне одговорности, за „Политику” рекао да ће управо Сабор бити тај који ће донети коначну одлуку. Одбацивање идеје да се Његош канонизује, сматра наш саговорник из СПЦ, било би велико изненађење, јер је митрополит Амфилохије већ извршио велики притисак уочи самог Сабора, а онда је изненадио и сам врх СПЦ, али и Мила Ђукановића, уневши икону Светог Петра Другог Петровића Његоша у манастир на Цетињу.

Да ли је то учинио у дослуху са Патријаршијом, или је „солирао” о питању Његоша, биће свакако предмет даљих нагађања. 

--------------------------------------------------------

Без владике Василија Качавенде

На свечаној литургији се, по очекивањима, није појавио доскорашњи епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда. Није примећен ни суспендовани епископ Константин, који је, према нашем извору, пре неколико дана долазио у Патријаршију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.