Амерички шампион у пореском рају

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Реч „патриотизам” се не користи у америчким разговорима о економији, у последња два дана не помиње се ни у специјалној расправи у једном од сенатских комитета – али се подразумева. Јер на тапету конгресмена је шампион овдашње економије, „Епл”, корпорација која је и један од највећих пореских обвезника и послодаваца – зато што домаћој пореској каси не оставља више.

„Епл” није оптужен да је прекршио закон, већ је у извештају на 40 страна само описана техника којом, кроз мрежу повезаних компанија у пореским рајевима (главни у овом случаје је у Ирској), смањује своје пореске обавезе и повећава свој профит.

„Епл” је данас највећа технолошка компанија света, а прошле године, по берзанској вредности, била је и апсолутни светски рекордер, да би у јануару ове године ту титулу вратила „Ексон мобилу”, због пада вредности својих акција. У 2012. на приход од 156,5 милијарди, остварила је профит од 41,7 милијарди (колико отприлике износи бруто национални производ Србије).

На то је америчкој пореској каси плаћено шест милијарди долара – више од свих других корпоративних обвезника. Па ипак, челник „Епла” Тим Кук јуче је пред сенаторима био принуђен да објашњава зашто сопственој држави није дао још.

Сви се слажу да „Епл” ради исто оно што и све друге велике америчке компаније: прошле године на иста питања одговарали су и шефови „Хјулит Пакарда” и „Мајкрософта”. Политички спектакл, чији је главни сазивач сенатор Карл Левин, демократа из Мичигена, има међутим другу сврху: да се у јавности створи притисак за пореску реформу.

На овакве оптужбе, које у подтексту имају замерке да нису довољно „патриотске”, компаније одговарају да су њихове примарне обавезе према акционарима, као и да само користе оно што им омогућава закон. „Епл” је крајем марта на својим иностраним рачунима, како је изнето у сенатском извештају, имао 102,3 милијарде долара готовине, што је за четвртину више него у септембру прошле године. Све је при томе уредно пријављено надлежним агенцијама. Оно што се компанији замера, то су разни маневри (које пословни дневник „Волстрит џорнал” назива „пореском алхемијом”) којима је избегнуто да се код куће плати порез на 44 милијарде прихода номинално остварених у иностранству.

Амерички порески систем, за разлику од оног у другим западним економијама, опорезује и иностране приходе кад се унесу у земљу, и то по високој стопи која иде и до 35 одсто. Већина компанија зато разним књиговодственим акробацијама те паре држи у иностранству и приписује својим иностраним филијалама.

„Епл” за ово има две своје „ћерке” у Ирској, са чијом владом је, како наводи сенатски извештај, испреговарана пореска стопа од само два одсто (уобичајена је 12 одсто).

Прва је „Епл сејлс интернешенел” која је на своје приходе од 74 милијарде долара између 2009. и 2012. платила само 10 милиона.

Друга је „Епл оперејшнс интернешенел” која је у истом периоду имала приходе од 30 милијарди, али није попунила ниједну пореску пријаву. Ова филијала постоји већ три деценије, практично нема ниједног запосленог, али се на њу књиже трошкови истраживања и развоја. Како је саопштено из „Епла”, све то је „у складу са прописима и регулативом САД”.

Јучерашње појављивање Тима Кука у Конгресу било је прво суочавање главног директора „Епла” са америчким законодавцима. Његов претходник Стив Џобс (преминуо у октобру 2011) никад није сведочио у неком конгресном комитету и скромно је трошио за лобирање у Вашингтону – око два милиона долара годишње.

Према извештајима за први овогодишњи квартал, у ту сврху је потрошено 700.000, што је знатно мање од истих трошкова других компанија које су у информатичком бизнису: „Фејсбук” је на пример за прва три месеца 2013. лобистима оставио 2,5 милиона, а „Гугл” чак 3,4 милиона.

Ови трошкови „Епла” ће се свакако повећати, с обзиром на то да је за ову прилику ангажована јака екипа корпоративних лобиста, адвоката и консултаната, како би се спречило да пореска контроверза нанесе штету бренду.

У свом јучерашњем сведочењу Тим Кук се заложио за „разумну пореску реформу”, али она свакако неће бити брза, будући да је у игри много великих интереса које треба усагласити, по правилу уз велике компромисе.

Процена је да све америчке корпорације на својим иностраним рачунима држе око 1.700 милијарди, што би, ако би било унето и инвестирано код куће, био значајан допинг националној економији. Али, рекосмо, профит је испред патриотизма. И све је по закону.