Тајни агенти полагаће 40 испита

Ускоро ће бити расписан јавни конкурс за пријем првих тридесет студената Академије за националну безбедност, речено је јуче за „Политику” у Безбедносноинформативној агенцији (БИА), за чије потребе ће се у новооснованој институцији школовати ти кадрови. Студије на овој високој стручној школи трајаће шест семестара, односно три године, а будући тајни агенти ће до дипломе морати да положе испите из око 40 предмета, од чега је петина изборна, чиме ће се добити ужестручно профилисани кадрови.

– Предмети су из области права, рачунарских и наука националне безбедности. Учиће се страни језици, и то енглески, немачки, француски и арапски. Предавачи ће бити са одговарајућим звањима и то из БИА, али и шире академске заједнице, а своја знања будућим колегама преносиће најискуснији оперативци. Управо је то оно што ће Академију за националну безбедност издвајати од осталих, условно речено сродних, високообразовних институција – само овде стицаће се вештине које се користе у обавештајном и контраобавештајном раду – кажу у БИА, која за потребе академије обезбеђује кадровску, технолошку и инфраструктурну подршку.

Ти предмети спадају у област наука националне безбедности, а неки од њих су Тероризам, Организовани криминалитет, Оперативна техника, Аналитика, Методе рада са живим извором, Психологија у оперативном раду, Службе безбедности и људска права и слободе и Демократска и цивилна контрола служби безбедности.

– У току је процес акредитације, израда неопходног елабората је у завршној фази и ускоро ће бити предат Комисији за акредитацију и проверу квалитета. Уважене су препоруке Националног просветног савета. Анализом светских искустава у овој области закључено је да сличне образовне институције постоје у Вашингтону у САД, Шефилду у Великој Британији и у Марибору у Словенији – истичу у БИА.

Студенти ће по завршетку школовања добијати диплому у којој ће као њихово звање бити наведено „струковни инжењер националне безбедности”. На питање зар титула инжењер није резервисана за техничке науке, у БИА кажу да на новооснованој академији има доста техничких предмета, да су проверили да ли могу да користе реч инжењер у дипломи и да је она свакако примеренија него, на пример, менаџер.

Млади заинтересовани за студије на Академији за националну безбедност полагаће пријемни испит на којем ће 40 бодова носити успех из средње школе, а 60 резултат теста из српског језика, историје и физичког. Мораће да прођу здравствени тест, психолошки, па и тест на психоактивне супстанце, а неизбежна је и – безбедносна провера.

-------------------------------------------

Милашиновић: Узнемирење на Факултету безбедности

Оснивање Академије за националну безбедност изазвало је узнемирење међу студентима и професорима Факултета за безбедност, каже декан професор др Радомир Милашиновић. Овај факултет студира око 2.200 студената.

„Нисмо информисани о оснивању те установе, тек по објављивању те вести усмено сам обавештен да је „све по закону”. Елементарни ред јесте да је неко разговарао са нама, па и Факултет безбедности, БИА и њихова академија су државне институције. Да ли је то непотребно дуплирање капацитета, „крњење” Универзитета у Београду? Наш факултет постоји од 1975. године, прошли смо дуг пут од Факултета одбране и заштите, који се безбедносном тематиком бавио још тада, до Факултета безбедности, који је данас један од најпопуларнијих”, каже професор Милашиновић.

----------------------------------------------------------------------------- 

Симеуновић: други факултети нису угрожени

„Такве приче шире они који немају праву информацију или су злонамерни. Реч је о високој струковној школи намењеној специјализованом образовању. Она није и не може постати нови факултет безбедности који сваке године уписује 400 студената. Одговорно тврдим да нико нема намеру да угрози било који факултет. Академија ће сарађивати са сродним факултетима, па и са Факултетом безбедности ”, каже професор др Драган Симеуновић, вршилац дужности директора Академије за националну безбедност.