ММФ неће посвађати владајуће странке

Имам ноћне море због стања српске економије, пожалио се први потпредседник Владе Србије Александар Вучић листу НИН и указао на терапију коју нам је препоручио Међународни монетарни фонд пре неколико дана. Морамо да замрзнемо плате у јавном сектору и драматично смањимо расходе, а не смемо да дижемо порезе јер би то додатно умртвило привредне активности, навео је Вучић и запитао се: „Да ли ће одговор бити: нећемо ништа да замрзавамо, да смањујемо потрошњу, смањујемо администрацију, јер народ обожава да то чује”?

Први потпредседник владе је онда најавио разговоре са премијером Ивицом Дачићем чија се Социјалистичка партија Србије противи препорукама ММФ-а. „Морамо да разговарамо о томе, да видимо како да излечимо српску економију па макар изгубили наредне изборе”, рекао је Вучић.

Шта ако се Дачић и Вучић не буду разумели? И може ли се догодити да се не договоре? Посматрачи домаће политичке и економске сцене са којима су новинари „Политике” разговарали, сложни су у одговору – договориће се.

Томе у прилог можда треба додати подсећање да су Дачић и социјалисти били против ММФ-а прошле године, пре избора. „Ја идем у народ, слушам свој народ, ја сам једини представник свог народа и, да се ја питам, ММФ треба да оде из Србије”, пренела је „Политика” од 17. априла прошле године Дачићеву изјаву са конвенције у Зајечару. У свом експозеу у јулу прошле године већ је био „мекши”, а пре четири дана у разговору са делегацијом ММФ-а навео је да влада не жели да терет кризе пребаци на најсиромашније слојеве друштва и због тога је против смањења и замрзавања плата и пензија, али и да је за Србију важно да склопи аранжман са ММФ-ом, пошто је он значајан за кредибилитет земље и макроекономску стабилност.

„Уопште не сумњам да ће се договорити – и то консензусом. Али нажалост, договориће се о оном моделу који је за Србију најгори, а то је интервенционистички модел, без економских слобода”, категоричан је професор др Данијел Цвјетићанин са Универзитета Сингидунум. Он сматра да су „по свему до сада што се догађало у економији, све странке у својим економским програмима у тоталној сагласности, укључујући чак и радикале и ДСС”.

И то је, по његовим речима, трагедија наше економије. „Сви су се окупили око Динкићевог програма усрећитељских интервенција. А оне, не само што су разлог нашег заостајања и економског поробљавања него су и највећи мамац за корупцију. Тај усрећитељски интервенционистички модел се промовише и он је за евроатлантски капитал некако најпробитачнији модел. Јер у том моделу интервенција држава може да ради шта хоће”, истиче Цвјетићанин.

Оцењујући да је стање у економији веома лоше и да неки импулси опоравка с почетка године полако нестају, Драгомир Анђелковић, историчар и економиста, каже да то свакако јесте проблем и за државу и за власт, али да то свакако није разлог што се не иде на изборе. Иако је, наводи, за власт много горе да дочека следећу годину када опет неће бити брзог економског опоравка, а нада, која сад постоји, полако ће почети да нестаје.

„До краја године се вероватно неће ићи на изборе зато што запад захтева да се заврши процес имплементације Бриселског споразума, а имплементације споразума нема у случају кризе владе и изборне кампање”, наводи Анђелковић објашњавајући зашто је сигуран да ће се и овог пута договорити око свега што се тиче економије. Он каже: „С обзиром на то да је Србија на неки мек начин под страним протекторатом и да овде ипак странци имају последњу реч, ако они не желе изборе – а за сада их не желе – наши политичари морају да се договоре. Допадало им се то или не.”