Завршни рачун камен спотицања

Крагујевац – Будући да је главна тачка дневног реда завршни рачун за 2012. годину, и на данашњој седници Скупштине града уследиће различита виђења о томе. Опозиција већ дуже време инсистира на својој рачуници и каже да је Крагујевац у великим финансијским проблемима. Иако признаје да има потешкоћа, власт поручује да стање није критично, наводећи да се све обавезе, углавном, измирују на време. Оба наша саговорника су економисти, колеге са факултета, па није тешко закључити шта би могла бити „тачка спорења“.

Горан Ковачевић из СНС-а, потпредседник ГО највеће опозиционе странке, тврди да је укупан дуг локалне самоуправе, укључујући обавезе јавних и комуналних предузећа, привредних друштава и установа културе, око десет милијарди динара, односно 90 милиона евра.

Имајући у виду реалне приходе, који се већ неколико година крећу око пет милијарди динара, он у разговору за „Политику“ закључује да је власт у овом тренутку „појела чак два градска буџета“.

– По завршном рачуну, укупне обавезе града су око 5,5 милијарди динара, али ако се томе дода дуг јавних и комуналних предузећа од око четири милијарде, па дуговања привредних друштава и установа културе која износе око 500 милиона, долазимо до суме од око десет милијарди динара. Имајући у виду да су реални приходи око 5,4 милијарде динара, јасно је да власт унапред потрошила чак два годишња буџета – објашњава овај економиста, али и политичар опозиционар.

Његов колега по струци, Петар Веселиновић, од ове године члан Градског већа за економску политику и финансије, пак, каже да су обавезе града упола мање, имајући у виду структуру дуга, односно дужника.

– Иако је Скупштина града оснивач јавних и комуналних предузећа, град по Закону о јавном дугу није гарант њихових кредитног задужења. Стварне обавезе града по дугорочним кредитима су 16,8 милиона евра, а према физичким и правним лицима износе 2,7 милијарди динара, што је око 24 милиона евра. Дакле, укупне обавезе града нису 90, већ 41 милион евра – одговара овај економиста, иначе представник власти.

Напомињући да је годишња рата по основу кредита 416 милиона динара, свега осам одсто реалних буџетских прихода, Веселиновић поручује да „град све своје обавезе измирује у роковима“, те да у времену кризе, ипак, успева да одржи „приличну финансијску стабилност“. Касне, каже овај саговорник, само социјална давања.

Његов колега опозиционар, међутим, упозорава да корисници буџета „висе о танком концу“, те да њихова примања зависе искључиво од добре воље повереника, банака, извођача радова и разних добављача, који у сваком тренутку могу да покрену механизме наплате, преко меница или судским путем.

– Нефинансијска имовина града, а то су некретнине, износи око 6,5 милијарди динара. Обавезе су, како сам већ рекао, 5,5 милијарди, значи свега милијарду динара мање од вредности имовине. Зато је довољно да на адресу града стигне само једна озбиљнија меница или нека извршна судска пресуда, па да буџетски корисници остану без плата и социјалних давања – додаје Ковачевић, тражећи да се провери шта је све од градских објеката стављено под хипотеку, као залог за неки кредит.  

Веселиновић, пак, тврди да Ковачевић и други грађани Крагујевца немају разлога за бригу.

– Ништа од градске имовине није стављено под хипотеку. Као гарант да ће неки банкарски кредит бити враћен, град је издавао само менице – наводи овај већник.

Изузимајући обавезе, град је у 2012, по завршном рачуну, остварио суфицит од око 130 милиона динара, а последња обавеза, када је реч о кредитима, односи се на крај ове деценије. То значи да ће о финансијама Крагујевца говорити и неке нове генерације економиста и политичара, не само ових који данас „укрштају копља“, у новинама и на скупштинским седницама.

------------------------------------------------

Последња рата 2019. године

Град је задужен са шест дугорочних кредита, у укупном износу од око 22 милиона евра, с тим је да око пет милиона евра отплатио.

• Европска банка за обнову и развој, 2002. године – 3,94 милиона евра, рок отплате 2015.

• Интеза, 2005. године – 4 милиона евра, рок отплате 2015.

• Хипо Алпе Адрија банка, 2008. године – 4,75 милиона евра, рок отплате 2016.

• Интеза, 2009. године – 5,36 милиона евра, рок отплате 2017.

• Интеза, 2011. године – 1,92 милиона евра, рок отплате 2019.

• АИК банка, 2012. године – 1,97 милиона евра, рок отплате 2017.