Све већи минус у каси

Јавне финансије су у веома лошем стању, а буџетски дефицит је много већи од планираног. Да би се избегла криза јавног дуга потребно је да се што пре уради ребаланс буџета и да се плате у јавном сектору и пензије ставе под контролу, оценио је јуче Павле Петровић, председник Фискалног савета.

– Рачунато и са последњим мерама владе за смањење дефицита, минус у каси ће уместо планираних 3,6, бити 5,5 одсто БДП. У таквој ситуацији би повећање плата и пензија у октобру било фискално неодговорно – саопштио је Петровић представљајући Предлог за стабилизацију јавних финансија Фискалног савета, као и њихову оцену мера владе и остварења буџета.

Иако Министарство финансија најављује да ће њихов програм мера штедње смањити дефицит за један одсто БДП-а, стварно смањење је 0,6-0,7 одсто БДП-а, оцењују у Савету. Дефицит ће, по рачуници Савета, достићи 200 уместо планираних 122 милијарде динара, а смањење дефицита могуће је постићи за још један процентни поен БДП-а ребалансом буџета. Међутим, још је непознато које мере уштеде би биле обухваћене ребалансом.

– Да би мере дале ефекат потребно је да се примењују дужи период и зато ребаланс буџета треба урадити што пре. Уколико би уследио у септембру, донео би уштеде само у последњем кварталу, што је недовољно. Ми сматрамо да би влада требало да фискални дефицит задржи испод 4,5 одсто БДП-а у овој години. Није искључено да у октобру не буде повећања плата и пензија, а да за целу 2014. годину повећање износи укупно два одсто – оценио је Петровић.

У Фискалном савету су изнели и податак да је учешће плата у јавном сектору и пензија у нашем БДП-у највеће у Европи.

Основни разлог повећања дефицита у овој години су слабији приливи буџета за 80 милијарди динара као последица оптимистично планиране приходне стране буџета. Значајно су подбациле чак три велика пореска прихода – на добит, на додату вредност и непорески приходи, и то за 20 милијарди динара појединачно. С друге стране, расходи буџета су мањи проблем иако су и они већи од плана за око 20 милијарди динара, што је 0,5 одсто БДП-а.

Јавни дуг је премашио 60 одсто БДП-а и наставиће да расте.

По оцени Владимира Вучковића, члана савета, у овој години су могући нови расходи који нису предвиђени у буџету. То су социјална помоћ за енергетски заштићеног купца, финансирање РТС-а из буџета, а могуће је да субвенције за пољопривреду пробију планирани ниво.

– Расходи су повећани и због изградње Коридора 11 и моста Земун–Борча, који се реализују из азербејџанског и кинеског кредита. Извршење ових расхода се отежано прати, јер ове послове реализују стране компаније, али то није довољан разлог за лоше буџетирање – рекао је Вучковић.

У савету су оценили да су измена стопе пореза на доходак и стопе доприноса добра мера, јер се уравнотежују приходи локала и централне државе, али повратак на стари закон би био још бољи.

Никола Алтипамарков, члан савета, указао је да би по оригиналном Закону о финансирању локалне самоуправе, који је направљен уз консултације са Сталном конференцијом градова и општина, локалу припало 107 милијарди динара, а да им после смањења пореза на зараде и укидања квазифискалних намета припада 112 милијарди динара.

-------------------------------------------------

ММФ и савет различито о дефициту

Поводом тога што је ММФ управо саопштио да ће буџетски дефицит у овој години код нас износити осам одсто БДП-а, Петровић је рекао да њихове рачунице не одступају много од оних Фискалног савета.

– ММФ није урачунао последње мере владе за смањење дефицита, које га смањују за један процентни поен, на седам одсто БДП-а. Разлика између наших 5,5 и њихових седам одсто методолошка је и разлика је само за неких 15 милијарди динара или 0,4 одсто БДП-а. Суштина њиховог саопштења и нашег обраћања је иста – неопходан је брз и значајна одговор владе за смањење дефицита.