Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обама поново затвара Гвантанамо

Обама поново затвара Гвантанамо
Амерички официр објашњава технику принудног храњења штрајкача у Гвантанаму (Фото: М. Мишић)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Нова најава затварања озлоглашеног војног затвора у америчкој бази Гвантанамо на Куби, нова правила употребе беспилотних летелица („дронова”) и премештање тог програма из ЦИА у надлежност Пентагона, елементи су нове фазе америчке борбе против тероризма коју је јуче, у говору одржаном у Националном универзитету одбране, најавио председник Барак Обама.

Иако је један високи функционер Пентагона прошле недеље изнео званични став да ће борба против Ал Каиде потрајати још 10, па и 20 година, ликвидација Осаме бин Ладена у мају 2011. свакако је створила нову ситуацију која сада свој одраз налази и у новом политичком приступу.

Главне тезе Обаминог јучерашњег наступа биле су обелодањене унапред, а праћене су и првом званичном потврдом да су у акцијама „дронова” досад убијена чак четири америчка држављанина. Поред Анвара ел Авлакија, исламског свештеника који је убијен у Јемену, ракета испаљена из „дрона” у истој акцији је усмртила и идеолога Ал Каиде Амира Кана, док је малолетни Авлакијев син био колатерална жртва друге акцијетакође изведене у Јемену.

У писму упућеном Конгресу, државни тужилац Ерик Холдер, чији је положај у Обаминој влади адекватан министру правде у другим системима, изнео је да је у Пакистану убијен и Џуд Кенен Мухамед, који је био на Еф-Би-Ај листи најтраженијих помагача Ал Каиде.

Од ове четворице само је Анвар ел Авлаки био на „списку за одстрел” који одобрава лично председник, док су сви остали узгредне жртве.

Нова правила, која ће званично остати војна тајна, подразумевају строже критеријуме за употребу „дронова” у подручјима која нису у ратним зонама, што практично значи у Пакистану, Јемену и Сомалији. Осумњичени страни терористи на листу за убијање доспеваће по истој процедури као и амерички држављани који представљају „непосредну претњу америчкој безбедности” и не могу да буду ухваћени.

То би требало да донесе и крај напада на групе људи које су на мети ракета из „дронова” биле само зато што се претпостављало да су припадници неке терористичке организације, што је досад за резултат имало и много цивилних жртава.

Преношење програма беспилотних летелица у искључиву надлежност војске, Обама је образложио потребом да се ЦИА концентрише на свој главни посао: обавештајни рад.

Највише пажње међутим привлачи нови покушај америчког председника да затвори специјалну притворску јединицу у Гвантанаму, где је данас 166 притвореника који, због чињенице да су „непријатељски борци” и да нису на тлу САД, не уживају никакву законску заштиту и притворени су на неодређено време.

Иако их је 86 прошло процедуру одобрења за премештај у затворе земаља чији су држављани, реализација те одлуке се одуговлачи у недоглед, што је био повод да 102 притвореника започну једини протест који им је на располагању: штрајк глађу.

У оваквим ситуацијама они се тамо хране принудно: течна храна им се убацује цевчицама кроз ноздрве док су привезани за специјалну столицу, што је посебна врста тортуре.

Њихов премештај не почиње због компликоване процедуре у којој одговарајуће сагласности треба да дају председник, секретар за одбрану и Конгрес.

Новим покушајем Обама настоји да испуни своје старо обећање, дато још приликом ступања на председничку дужност 2009, када је најавио да ће притворску јединицу у Гванантанаму затворити у року од годину дана. Томе се међутим успротивила републиканска опозиција у Конгресу, па је Обама, заокупљен другим политичким биткама, проценио да му је сврсисходније да од ове одустане.

Није међутим променио став – поновио га је 30. априла – да Гвантанамо нарушава међународни углед Америке и да је „његово постојање по свој прилици регрутовало више терориста широм света него што их је тамо затворено”.

Међу притвореницима у Гвантанаму само је неколико оних који се с разлогом сврставају у окореле терористе и као такви су претња америчкој безбедности. Главна кривица већине је то што су се у погрешно време (после напада Ал Каиде на САД 11. септембра 2001) затекли на погрешном месту (у Авганистану или на пакистанској страни пограничне територије), или су лажно потказани због високе награде.

Ниједан тамо није приспео после Обаминог ступања на председничку дужност.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.