Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За пријемни испит око 5.000 динара

За пријемни испит око 5.000 динара
На Правном факултету у Београду пријемни је коштао 7.000 динара (Фото: Д. Јевремовић)

Матуранти средњих школа који ових дана тање родитељски буџет на прославу матуре, а паралелно и на припремну наставу за упис на факултете, морају да рачунају на још једну битну ставку – трошкове полагања пријемног испита.

Већина високошколских установа још није званично објавила ценовнике, али ће се, судећи према висини школарина, већина задовољити прошлогодишњим износима.

Према до сада објављеним подацима, будући бруцоши на високим школама платиће од 1.000 до 5.000 динара, а на факултетима у просеку око 7.000. Лане је најскупља провера знања била на архитектури и коштала је 12.000 динара.

Студенти кажу да је ово превелик издатак за само „два папира”, док у деканатима високошколских установа тврде да је ово за неке од њих – велики трошак. Факултети тако плаћају изнајмљивање простора, нарочито они масовни, затим на факултетима за спорт, додатно оптерећење је и лекарски преглед или изнајмљивање базена, а на Географском факултету кажу да је током полагања пријемног испита ангажовано око сто људи који раде од јутра до вечери.

Академци такође замерају и то што се на факултетима исте струке плаћају различити износи, у зависности од тога да ли је провера знања организована у Београду или Нишу.

Тако ће студенти који буду желели индекс високих школа за васпитаче морати да плате 2.500 динара ако полажу у Пироту, али 4.000 динара ако оду у Алексинац. Када су у питању високе школе, за сада су највише износе објавиле традиционално најпопуларније школе – Београдска пословна и Висока здравствена, на којима провера знања кошта 5.000 динара.

– Процена нашег савета је да морамо да изађемо у сусрет студентима и њиховим родитељима и да морамо да им помогнемо да лакше издрже овај финансијски удар, па је одлучено да се цена полагања пријемног испита смањи са 3.000 на 1.500 динара – каже Јасна Павићевић, секретар Високе техничке школе струковних студија из Звечана.

Биљана Пауновић, шеф студентске службе на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, каже да је провера знања незнатно поскупела у односу на прошлу годину и да сада износи 6.000 динара.

– Покривамо само минималне трошкове организације пријемног испита, јер водимо рачуна о имовном стању наших студената. У ту цену је урачунато штампање тестова, ангажовање професора, пропратни материјал који добија сваки кандидат на полагању, обично им обезбедимо и воду и неку чоколадицу, јер обично су у јулу, када је полагање, велике врућине – објашњава Пауновићева.

Београдски Правни факултет је задржао прошлогодишњу цену која износи 7.000 динара, док ће провера знања на увек атрактивној економији у Београду коштати 5.200 динара, судећи према информација објављеним на фејсбук страници ове високошколске установе. На Факултету драмских уметности будући бруцоши ће морати да спреме 7.000 динара.

– Цена пријемног испита зависи и од броја студената, јер није исто да ли полаже 500 или 1.700 кандидата. Ту се дакле рачуна огромна папирологија – тестови за три испита, затим штампа и израда ранг-листа, а ангажује се и велики број људи, од професора који дежурају током пријемног и прегледају тестове па до чистачице, јер су нам због великог броја кандидата заузети сви амфитеатри и слушаонице. Такође укључујемо и клима-уређаје, јер су обично велике врућине – објашњава Драгиша Потић, шеф Центра за издаваштво и информисање београдског Правног факултета .

Др Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, већ годинама апелује на високошколске установе да не наплаћују, по њему, непримерене цене провере знања, јер сматра да то што држава уплаћује за буџетске студенте подразумева и полагање пријемног испита.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.