Теже до посла, а лакше до отказа

Сва је прилика да ће, када буде измењен Закон о раду, у Србији бити лакше отпуштање радника, промењен начин обрачуна отпремнина приликом давања отказа, а вероватно и продужен рад на одређено време.

Ова проблематика поново је актуелизована после изјаве Мајкла Кирбија, америчког амбасадора у Србији, да је „овде скоро немогуће било кога отпустити”. Осим тога, уколико питате послодавце и представнике страних пројеката у нашој земљи, дилеме нема – траже „флексибилније прописе”, што заправо значи што лакше отпуштање. То правдају тиме да ће послодавци уколико лакше могу да отпуштају лакше и запошљавати раднике.

У светлу недавне посете премијера Ивице Дачића америчким гигантима ИТ индустрије, амбасадор Кирби је рекао да то што и сада у неким од тих озбиљних компанија раде Срби и да су неки од њих били на челу развојних сектора у фирмама из Силицијумске долине, показује да овде има људи који су врло способни, „али неке реформе морају да се спроведу у Србији. Једна од њих је у Закону о раду”.

Измена овог прописа већ неко време се најављује, а саговорници „Политике” различито гледају на то шта и у ком правцу треба мењати. У „Ју-Ес ејду, пројекту за боље услове пословања, сматрају да је наш садашњи закон о раду један од најмање флексибилних у Европи, што како кажу, повећава цену и ризик запошљавања радника.

– Овај пропис зато мора да буде потпуно измењен да би се запошљавање учинило једноставнијим и јефтинијим. Међу неопходним променама јесте измена обрачуна отпремнине, коју би требало везати за стаж код садашњег послодавца, а не за укупан радни стаж, као и продужавање трајања уговора о раду на одређено време с једне на три године уз могућност да се у неким случајевима такав уговор и продужи – каже Џо Лаутер, директор „Ју-Ес ејда”.

Према његовим речима, тако би се смањили ризици по послодавце и трошкови запошљавања нових радника, што би повећало вероватноћу да послодавци запосле нове раднике у Србији.

– Из недавно спроведене студије ММФ-а, као и из резултата прилично радикалних реформи радног законодавства у Немачкој, види се да флексибилнији прописи о раду позитивно утичу на смањење незапослености. Стопа незапослености међу младима у Србији од 51,2 одсто само потврђује да су, осим ових, неопходна и друга решења попут програма обуке, праксе, као и регулисања рада агенција за привремено запошљавање – наводи Лаутер, додајући да је од отпуштања горе имати привреду у којој млади не могу да нађу посао и морају да напусте Србију, док они који изгубе посао немају наду да ће га поново наћи.

– И све то зато што је Закон о раду веома ригидан јер се њиме штите радници у јавним предузећима и државним органима – закључује Лаутер.

Како ће тачно изгледати измењен закон о раду нико не може још да каже, али у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике су нам рекли на које ће се области измене односити.

– Тицаће се начина исплата отпремнина у случају проглашења вишкова запослених, трајања и услова рада на одређено време, унапређења постојећих и увођења нових флексибилних облика рада, укључујући и рад преко приватних агенција за запошљавање, годишњих одмора, начина обрачуна зараде, престанка радног односа, заштите појединих категорија запослених, начина и услова за утврђивање репрезентативности синдикалних и удружења послодаваца, као и одредби о заштити синдикалних представника – каже Зоран Мартиновић, државни секретар у овом министарству.

Јасно је да су на дневном реду управо оне области чије измене послодавци траже, а шта ће се на крају догодити ипак зависи и од других учесника у процесу. Јер, радну групу за измену чине представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, укључујући и Инспекторат за рад и представнике репрезентативних синдикалних и удружења послодаваца, који су чланови Социјално-економског савета.

– Имајући у виду различите интересе оних који представљају свет капитала и запослене, као и обавезе државе да многе одредбе усклади са међународним стандардима, очекује се тежак рад на постизању договора о свим отвореним питањима – објашњава Мартиновић, додајући да би до краја ове године могли да буду усвојени и овај пропис и нови закон о штрајку.

Да ће „попуштања” прописа бити, показује и став синдиката. Према речима Ранке Савић, председнице Асоцијације слободних и независних синдиката, за ову организацију је прихватљив предлог да се убудуће отпремнина исплаћује само за године проведене код послодавца који даје отказ.

– Нажалост, овде нико неће запослити некога ко има 45 година уколико у случају отказа мора да му исплати отпремнину за претходних 20 година стажа које је провео код неког другог послодавца. Због тога подржавамо ту измену. Али, не слажемо се са тим да се рад на одређено време са једне продужи на три године. Познавајући наше прилике, то значи да ће сви отпуштати те запослене после три године. Осим тога, за то време они не могу да планирају живот, да подигну кредит јер не знају шта ће бити после три године – сматра Ранка Савић, додајући да данас у Србији, ипак, није немогуће некога отпустити, како то многи тврде.

– Доказ је што је, према званичним подацима, у Србији у претходном периоду 150 радника сваког дана добијало отказ – закључује Ранка Савић.

---------------------------------------------

Законодавна неравнотежа

У Унији послодаваца Србије тврде да је „садашње радно законодавство померило равнотежу права и одговорности у корист запослених, а на штету послодаваца”.

– Садашњи систем фаворизује запослене на рачун незапослених, односно претежно старије на рачун претежно млађих генерација, а кроз малобројно отпуштање и малобројно запошљавање. То је делом условљено и непримереним решењем у вези са отпремнином, а делом и тиме што послодавац кроз доношење програма решавања вишка запослених преузима социјалну улогу државе и при том троши време и новац које би уложио на решење економских тешкоћа – наводе у Унији послодаваца.