Приватна острва у пола цене

Бекство из градске вреве за један број људи изгледа овако: укрцавање у приватни авион који преко азурно плавог мора лети до удаљене тачкице у океану. Како се авион приближава, тачкица је све већа, а полако се назире и велелепна вила. На плажи нема никога, нити ће се појавити, јер је острво приватно, без радозналог комшилука и досадних туриста.

Куповина оваквог комада земље, који је највећи од свих статусних симбола, веома је актуелна тема, јер се инвеститори суочавају с питањем где уложити а да вредност уложеног не поједе инфлација.Данас је већина имовине која се уобичајено користи као заштита од инфлације, од злата и земље до владиних обвезница, већ знатно поскупела.

Приватна острва, чини се, никад нису била јефтинија, пише „Вол стрит џорнал”. Иако не постоји индекс цена, стручњаци кажу да су оне пале за 20 до 70 одсто.

Фархад Влади, који 35 година посредује у купопродајиострва, каже да су цене на Бахамима пале за 50 одсто, али да се слабо продају. У најбољим годинама продавало их се по 50, а ових дана тек неколико. Нису појефтинили само Бахами. Острво у америчкој држави Мејн чији је власник банкротирао појавило се на тржишту за дванаест милиона долара, али га је банка на крају продала за мање од три милиона. Цену држе једино острва уз америчку источну обалу и острва у западној Европи близу већих финансијских центара.

У понуди је око 650 приватних острва широм света, од Грчке до централне Америке. Најскупљи је грчки Патроклос, ненасељено острво површине 260 хектара удаљено 25 минута од Атине, који кошта сто милиона милиона евра.

Најјефтинија су острва уз канадску обалу Атлантика – око двадесет пет хиљада евра.

Међу најјефтинијим у Европи је Дорниш код обале Ирске, познат као Леноново острво, јер га је славни „Битлс” давно купио да на њему остари. Од прошле године га продају ирски фармери који су га купили од Јоко Оно, али још нема купца који би платио триста хиљада евра.

На 20 минута од рајске плаже Пукет у Тајланду продаје се острво Рангјај по цени од сто шездесет милиона долара. У Италији се продају три минијатурна острва у архипелагу Ли Гали.

Поседовати приватно острво јесте луксуз, али за разлику од већине луксузне робе, ова је трајна и представља одлично улагање, јер

за земљу важи чувена изрека да је Бог више неће правити.

Ипак, свако ко купује острво мора да зна да постоје одређени ризици.

Крис Корлов, директор агенције „Прајвит ајлендс”, каже да неки клијенти купе острво, па га после шест месеци продају зато што су схватили да је прескупо, тешко за одржавање или просто превише удаљено.

Прст на чело ће ставити и свако ко верује да ће обистинити најцрње прогнозе климатолога о подизању нивоа мора услед глобалног загревања.Само основно осигурање и осигурање од поплава коштају много. Уколико не постоји дозвола за градњу, папирологија може да траје годинама, а можда се на крају уопште и не добије дозвола. Одавно се по цени одчетиристо тридесет хиљада евра продаје језеро на хрватским Плитвицама на ком није могућа било каква градња.

Ко ипак одлучи да купи, старо је правило да треба да тражи место где се стиже за три сата лета од великог града. Такође, треба их тражити у областима где су владе стабилне и благонаклоне према земљопоседницима.

Ј. Ј. К.

-----------------------------------------------------------

Плутајући рај на Малдивима

Ако се деси да број заинтересованих милијардера премаши број расположивих острва, утеха може да буде једно до вештачких плутајућих острва која ничу уз Малдиве. Овај архипелаг у Индијском океану тоне, на шта је тамошња влада давно скренула пажњу подводним заседањем. Сада заједно са једном холандском компанијом гради комплекс који сигурно неће потонути јер плута на океану.

На 20 минута чамцем од престонице и међународног аеродрома никао је Океански цвет, први део пројекта „Пет лагуна”. Састоји се од 185 вила са приватним базеном распоређених у облику цвета. Цена није истакнута на сајтовима агенција, али може да се добије на упит.