Две деценије трибунала у Хагу

Хашки трибунал основан је на јучерашњи дан пре 20 година – 25. маја 1993. године, Резолуцијом 827 Савета безбедности Уједињених нација.

Како је пренео Танјуг, тог дана усвојен је Статут, којим је Међународни кривични трибунал за бившу Југославију успостављен као ад хок суд, на основу Главе седам Повеље УН, као принудна мера у циљу заштите међународног мира и безбедности.

Хашки трибунал је у дводеценијском мандату оптужио 161 особу – 110 Срба, 34 Хрвата, девет Бошњака, седам Албанаца и једног Македонца.

Процентуално, 68 одсто оптужених су Срби, који истовремено чине 76 процената осуђених. На Србе се односи и 80 процената свих изречених казни и свих пет изречених доживотних робија.

Правоснажно или неправоснажно, досад су осуђена 82 оптуженика, на укупну казну од 1.215 година затвора: 62 Србина – 974,5 година затвора, плус пет доживотних, 12 Хрвата – 166 година затвора, пет Бошњака – 43,5 година, два Албанца на 19 и Македонац на 12 година затвора.

За 12 оптуженика – по шест Хрвата и Срба – у току је суђење пред првостепеним већем или чекају првостепену пресуду.

Прва хашка оптужница подигнута је 7. новембра 1994, против Драгана Николића, команданта логора Сушица у источној БиХ. Николић је осуђен на 20 година затвора, а казну издржава у Италији.

Први претрес у судници Хашког трибунала одржан је 8. новембра 1994. у случају Душка Тадића, који је проглашен кривим и осуђен на 20 година затвора, а казну је издржавао у Немачкој. Данас је на слободи.

Прва пресуда донета је против Дражена Ердемовића, војника Војске РС који је, који је крајем новембра 1996. године осуђен на десет година затвора, а годину и по касније, одлуком жалбеног већа на пет година.

Савет безбедности УН одлучио је крајем 2010. године да до 31. децембра 2014. морају да се окончају сви хашки предмети, а да ће након тога преостали поступци бити пренети на „Међународни резидуални механизам” Хашког трибунала, односно препуштени националним правосуђима.

Две деценије од оснивања Трибунала биће у Хагу свечано обележене сутра, а свечаности ће присуствовати и холандски краљ Вилем-Александер. Говориће председник суда Теодор Мерон, главни тужилац Серж Брамерц и секретар Џон Хокинг. У другом делу свечаности, у Атријуму

Градске куће у Хагу, биће отворена изложба о историји Трибунала и његовим највећим достигнућима, за две деценије постојања.

„Биће присутни представници међународних институција, других међународних судова са седиштем у Хагу, као и дипломатски кор, дипломате и амбасадори, укључујући дипломате из земаља бивше Југославије, као и представници дијаспоре земаља бивше Југославије у Холандији”, казала је Танјугу портпаролка Трибунала Магдалена Спалињска.

Србија је у Хаг испоручила укупно 46 оптуженика

Средином 1999. године, у време НАТО бомбардовања, Трибунал је подигао прву оптужницу против једног актуелног шефа државе – председника СРЈ Слободана Милошевића, теретећи га за злочине на Косову и Метохији. Милошевић је преминуо у затворској јединици Трибунала, 11. марта 2006.

Једина жена коју је Трибунал оптужио и осудио јесте Биљана Плавшић, бивша председница РС. Она је после нагодбе са тужилаштвом 2003. осуђена на 11 година затвора.

Две трећине те казне је одслужила, у Хилсенбергу у Шведској. На слободи је од октобра 2009. године. Са тужилаштвом се, поред Плавшићеве, нагодило још 19 оптужених, међу којима Милан Бабић, Дражен Ердемовић, Драган Зеленовић, Дамир Дошен, Драган Николић...

На најстрожу, доживотну казну робије, Трибунал је осудио команданта Сарајевско-романијског корпуса Станислава Галића, а у првостепеним пресудама Милана Лукића, Вујадина Поповића, Љубишу Беару и Здравка Толимира.

Осуђени Срби издржавају казну затвора у 12 од укупно 17 држава са којима је Хашки трибунал потписао споразуме о издржавању казни. Правосудним органима држава бивше Југославије, углавном БиХ, Трибунал је уступио на процесуирање 11 оптужених.

Готово сви који су се нашли на оптужници Хашког тужилаштва (више од 150 људи) провели су барем неколико месеци у притвору у Схевенингену, док су поједини притвореници, као што је Веселин Шљиванчанин, у њему чак издржали и казну – од десет година (ослобођен је после две трећине одслужене казне).

Једини притвореник који никада није затражио привремено пуштање на слободу јесте лидер српских радикала Војислав Шешељ, који у притвору Хашког суда борави већ скоро 10 година, од фебруара 2003.

Хашки трибунал не раздваја притворенике по националној, верској или другој припадности, тако да се у заједничким просторијама срећу притвореници из различитих делова бивше Југославије, па чак и некадашњи „заклети непријатељи”.

Статистика Трибунала показује да је просек старости притвореника готово дупло већи од просека у националним затворима у свету и износи 57,4 године, као и да притвореници највише болују од срчаних тегоба, изазваних што ниским, што високим крвним притиском – њих чак 66 одсто.

Пре него су стигли у Трибунал, умрло је девет осумњичених, од којих седам Срба. Након пребацивања у Схевенинген умрло је шест особа, од којих су пет Срби. Умрли су Ђорђе Ђукић, Славко Докмановић, Мехмед Алагић, Милан Ковачевић, Слободан Милошевић и Момир Талић.

Током издржавања казне умрле су четири особе.