Рециклажа – уносан посао

Недалеко од Обреновца, у месту Звечка, налази се једна од неколико стотина малих породичних фирми регистрованих у Србији за прикупљање секундарних сировина. Рециклажа, најмлађа индустријска грана у нашој земљи, једина је у време светске економске кризе бележила раст и у протекле три године. У овој индустрији запослено је више од 10.000 људи. Многи који нису успели да пронађу посао почели су да се баве сакупљањем секундарних сировина, а неки од њих отворили су и породичне фирме.

Говорећи о својим почецима, Драган Јовановић, власник самосталне занатске радње за откуп и сакупљање секундарних сировина „Код Грегора”, објашњава да 1993. године није било посла и да је тим послом почео да се бави како би прехранио породицу.

– По занимању сам аутолакирер и радио сам тада у Шумадија сервису, али посла ни плате није било, па сам видео шта раде моји познаници и тако ушао у посао. Од другара сам добијао шкољке аутомобила и то ми се осладило: добијете нешто за џабе и лепо зарадите. Када сам почињао тиме да се бавим није ми било пријатно, али када сам видео да су ту паре и да могу децу да ишколујем, заволео сам тај посао – наводи Јовановић, додајући да има троје деце и да су сва деца школована у иностранству, те да син који је завршио Музичку академију сада свира у Берлинској филхармонији.

О могућностима које рециклажа пружа малим предузетницима у сакупљачкој мрежи, говори и податак да у Србији данас постоји 2.200 фирми које се баве сакупљањем и рециклажом отпада, што је, у односу на 2009. када их је било 200, огроман напредак. Поред стручњака, инжењера и еколога, рециклажна индустрија упошљава и сакупљаче секундарних сировина широм земље, који често потичу из маргинализованих друштвених група, пружа им социјалну заштиту и укључује их у легалне токове.

Док нам показује парцелу на којој се налази већа гомила гвожђа, старих кућних апарата, шкољки аутомобила и друге „зарђале гвожђурије”, у двориште Јовановића пристижу комбији пуни разног отпадног метала, сакупљачи се довозе на велику вагу узидану у бетон, мере сировине и истог момента наплаћују робу.

Најчешће нам људи сами довозе отпад, то су углавном бакар и алуминијум, а после пет сати поподне и викендом имамо највише посла. Дневно долази 50 до 60 људи, али и ми идемо на терен по селима када нас неко позове. Сакупљачи могу да узму од 10.000 до 20.000 динара, али понекад и само 2.000. Највише зараде када људима очисте подруме и дворишта – истиче Јовановић.

Како објашњава, у послу сакупљања секундарних сировина треба много да се ради: „До 17 часова, а после тога супруга и ја остајемо да класирамо робу. Конкуренција је велика и то те тера да много радиш.”

– Може од овог посла да се живи, само ако се ради добро. Ово је тренутно најбољи посао у Србији – закључује Јовановић.

Процват рециклаже у Србији забележен је после 2009. године и доношења такозваног сета зелених закона и увођења рециклаже у економски одржив систем. Влада Србије политиком субвенција кључно је допринела развоју рециклажне индустрије. Увођењем таксирања производа, који после употребе постају посебни токови отпада, сви произвођачи, дистрибутери и увозници таквих производа постали су обавезни да плаћају еколошку таксу. Паралелно са тим, уведена су и подстицајна средства за третман посебних токова отпада. Крајем 2009. године почело је субвенционисање фирми које третирају отпадне гуме, а годину дана касније електричног и електронског отпада, акумулатора и уља. Применом начела „загађивач плаћа”, проистеклим из законодавства Европске уније, путем еколошких такси и подстицајних средстава обезбеђени су услови за развој рециклажне индустрије и развој сакупљачке инфраструктуре.

– Сакупљачка мрежа коју чине физичка лица важна је из неколико разлога. Приходи које они остварују, држава опорезује са 10,6 одсто, сакупљачи су у могућности да имају текуће рачуне и подижу кредите. Када развију посао, сакупљачи најчешће постају предузетници или отварају фирме, чиме запошљавају још људи и плаћају пуне порезе и доприносе. На тај начин смањује се број људи који примају социјалну помоћ и налазе се на бироу за запошљавање – истиче за „Политику” председница Удружења рециклера Србије Ана Петровић-Вукићевић.

Да је потенцијал рециклажне индустрије далеко већи од постојећег, говори и податак да се тренутно у Србији рециклира свега 15 одсто отпада, док се у Европској унији рециклира више од 50 одсто.