Откривање лоше стране „скандинавског модела“

Стокхолм – Хусби је наизглед типично уредно предграђе са шареним игралиштима, уређеним парковима и ниским стамбеним зградама.

Међутим, разговор са становницима овог имигрантског насеља открива неуспешне потраге за запослењем, полицијска узнемиравања, расну дискриминацију и осећај да се живи на маргини – што је у супротности са шведском репутацијом отворености и толеранције, пише Ројтерс.

Нереди који су почели у Хусбију да би се проширили Стокхолмом подсећају на Лондон 2011. и Париз 2005. У сржи протеста је сегрегација, занемаривање и сиромаштво.

Шведски социјални модел, који укључује 480 дана породиљског за свако дете, скрива своју другу страну.

Око 15 одсто становништва родило се у иностранству, што је највише у Скандинавији. Успон антиимигрантске Шведске демократске странке која је као одговор на насиље затражила увођење полицијског часа поларизовао је Шведску.

Метро и возови у предграђу Стокхолма су касно увече препуни  исцрпљених имиграната који говоре арапски или шпански и враћају се кући након целодневног обављања понижавајућих послова. Чак и друга генерација досељеника бори се да добије достојанствен посао.

Како каже један азијски дипломата: „С једне стране, Шведска има све те имигранте. С друге стране, где су они? Понекад се чини да сви продају хот-дог.“

Као илустрација два различита света стоји чињеница да су нереди започели онда када су многи Швеђани прослављали победу на светском првенству у хокеју на леду. Многи имигранти играју фудбал јер се обично сматра да је хокејашка опрема прескупа.

„Оно што смо доживели протеклих неколико дана није најгори вандализам”, рекла је комунални лидер Арне Јохансонна протестном скупу у Хусбију. „Најгори је спори вандализам којем нас је ова десничарска влада изложила у протеклих седам година.“

Током седам година власти премијера Фредрика Рејнфелта, који је демонстранте назвао хулиганима, смањени су порези и државна помоћ. Као резултат, Шведска је у економском расту надмашила готово целу Европу, али она такође има најбрже растућу стопу неједнакости од свих чланица Организације за економску сарадњу и развој.

Професор криминологије на Универзитету у Стокхолму Јержи Сарнецки каже да је сегрегација све чешћа појава, при чему велики број сиромашних имиграната живи у подручјима великих градова где је незапосленост много виша него другде.

Анкете показују да већина Швеђана још увек подржава имиграцију. Шведска је позната по томе што добро збрињава нове досељенике, обезбеђује им смештај, курсеве шведског и дозвољава азилантима да живе са својом породицама. Консензус је, међутим, све теже постићи.

„Сви они који из било ког разлога немају посао не суделују у општем порасту просперитета“, кажеУлф Бјерелд, професор политичких наука на Универзитету у Гетеборгу.

Недавно владино истраживање је показала да готово трећина младих између 16 и 29 година у неким од најугроженијих делова великих градова нити студира, нити има посао.

Шведска је 2012. примила 43.900 захтева за азил, што је готово 50 одсто више него 2011. Више од половине њих је из Сирије, Авганистана и Сомалије. Многи Швеђани су забринути да социјални систем неће издржати ако се тај тренд настави.

Краткорочно гледано, азиланти су фискални терет за социјалну државу. Подаци показују да незапосленост становника који су рођени у иностранству износи 16 одсто док назапосленост рођених Швеђана износи шест процената.

Нереди се чине организованим. Запаљени аутомобили су у близини пешачких мостова, а омладина је бацала камење када су полиција и хитна помоћ стигли на место збивања.

Сведоци тврде да је насилни одговор полиције додатно погоршао ситуацију. Мештани Хусбија кажу да им се полиција ругала и називала их „мајмунима”.

Полиција, која је демонстранте назвала бандом криминалаца, каже да се истражују наведене оптужбе.

У разговору са младима из Хусбија сазнали смо да је већина њих или незапослена или су вечити приправници, што додатно подстиче огорченост. Многи верују да је њихова адреса крива за њихов неуспех.