Лобирање за визе

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка би за десетак година могла да добије више од 10 милиона нових држављана, ако успе најновији покушај имиграционе реформе. Овде је наиме данас 11 милиона илегалних имиграната који нестрпљиво чекају шта ће им донети нови закон који је ушао у конгресну процедуру и у Сенату, горњем дому, прошао прву препреку.

Утисак је да је успех реформе изгледнији него 2007, када у Конгресу није испослована већина да се нешто промени. Овога пута, на предлог закона од 867 страна већ је поднето око 300 амандмана, што је индикатор да ће и у њега бити уграђено мноштво „специјалних интереса”. „Специјални интереси” се овде у законе уграђују лобирањем, а у овом случају оно се чини интензивнијим него обично. Разне погодности за себе траже три групације: технолошке компаније, агробизнис – и стране државе. „Мајкрософт”, „Фејсбук”, „Гугл”, „Интел” и други џинови из Силицијумске долине настоје да лобирањем испослују једноставније и брже одобравање радних виза за таленте из иностранства. Само „Мајкрософт” тренутно има 6.300 отворених позиција за софтвер инжењере које не може да нађе у Америци, а укупно овде би могло одмах да се запосли неколико десетина хиљада страних програмера и других информатичких стручњака.

Општа стопа незапослености у Америци и даље је релативно висока – 7,5 одсто – али у информатичком сектору она је на теоретском минимуму: 3,2 одсто. Бржем запошљавањем странаца препрека су неадекватне квоте за њихове радне визе и друге имиграционе формалности. „Мајкрософт” је прошле године за лобирање потрошио осам милиона долара, а „Гугл” чак 16 милиона. Укупно за погодности у имиграционом закону, према „Санлајт фондацији”, невладиној организацији која у Вашингтону промовише политичку транспарентност – 170 електора је ангажовало 680 лобистичких организација.

Информатички бизнис, који је за прошлогодишњу изборну кампању приложио укупно 64 милиона, пре свега жели да испослује већу квоту у такозваном Х-1Б визном програму и, како ствари стоје, успеће да њихов број са садашњих 65.000 годишње повећа на 110.000.

Компаније из овог сектора на свом платном списку као стално запослене консултанте имају позната лица из Вашингтона: Џоел Каплан, некадашњи заменик шефа кабинета председника Буша, данас ради за „Фејсбук”, а Сузан Молинари, бивша конгресменка из Њујорка, лобира за „Гугл”.

Друга групација заинтересована за лакши визни режим за профил странаца који су им потребни јесте пољопривредна индустрија, која не може без сезонских радника на пословима који не могу да се обављају машинама. У овом сектору је иначе и највише „илегалаца”. Према подацима Националног савета фармерских кооператива, само у Калифорнији 80 одсто плантажера воћа не може данас да нађе довољно радника за сезонске послове као што су брање или подрезивање стабала.

Донекле је међутим изненађење велика заинтересованост страних земаља да у новом имиграционом закону обезбеде специјални третман за своје грађане.

Јужна Кореја је у ту сврху ангажовала, како износи „Њујорк тајмс”, једног бившег аналитичара ЦИА, два ветерана из Беле куће и неколико бивших стручних сарадника Конгреса и успела да угради неке одредбе за своје држављане.

Неколико параграфа за себе испословала је и Ирска, која се за то обратила директно председнику Обами, док је Пољска за своју ствар лобирала преко потпредседника Џоа Бајдена и неколико конгресмена и обезбедила да њени туристи у САД могу да путују без визе.

Нису, наравно, сви срећни због веће конкуренције коју доноси долазак страних стручњака који могу да буду конкуренција Американцима, али нико у овој дебати не помиње другу страну ове медаље – да оно што Америка добије, земље које су школовале програмере и хај-тек инжењере изгубе.