Чомбеу 40 година затвора за масакр девојчице

Због убиства на подмукао и свиреп начин Тамаре Ивановић (13) и противприродног блуда над С. Н. (11), над којом је дело почињено док се налазила у бесвесном стању, судско веће београдског Окружног суда осудило је јуче Драгана Николића Чомбета (44) на 40 година затвора. Мирно стојећи, с рукама на леђима, окривљени је саслушао изречену пресуду и њено образложење, да би се док су га судски стражари изводили из суднице, цинично насмејао.
– Ниједна друга казна за Николића, иначе вишеструког повратника, не би била адекватна – рекла је образлажући пресуду председник већа Мирјана Илић. – Тамара је убијена 21. новембра 2005. године у Батајници код Београда, док се враћала из школе. Имала је 13 година и 10 месеци. Тог дана је добила петицу из српског и радосну вест саопштила је мајци коју је око 18.45 часова срела на аутобуској станици. Јелена Ивановић је тада последњи пут видела своје дете. Својој девојчици је добацила да стави капу на главу пошто је било хладно.

Убијена Тамара је настрадала покушавајући да помогне другоме. Пролазећи поред пруге у Батајници, она је наишла на Николића који је ту лежао. Пришла му је и пружила руку како би му помогла, а он је извадио кухињски нож чије је сечиво било дуго 14,5 сантиметара и нанео јој 19 убода. Девојчицино тело, око 21 сат, пронашао је њен деда који је пошао да је тражи. Спаса јој не би било, како су изјавили вештаци, ни да јој је лекарска помоћ указана одмах. Николић је убоде наносио смртоносном брзином, један за другим.

Окривљени је, како је приликом образлагања пресуде рекла председница већа, у полицији признао да је убио девојчицу. Исто је поновио и пред истражним судијом. Рекао је: "Знам да сам убио дете које је требало да живи, али је она у том тренутку за мене била нападач".

– Суд није прихватио одбрану окривљеног да је у тренутку убиства био толико пијан да није знао шта ради – рекла је судија. – У налазима вештака наводи се да би му, у случају да је попио пола литре пелинковца, рум и пиво како је рекао, била потребна лекарска помоћ, односно да би му психолошке функције биле стопиране. На главном претресу је одлучио да промени одбрану. Тврдио је да на дан Тамариног убиства није био ни близу места на којем је пронађено њено тело.

Пошто ју је зверски убио Николић је, како је суд утврдио, од Тамаре узео мобилни телефон и на панчевачком бувљаку га продао за хиљаду динара.

Николић је пред судским већем негирао и да је 1. јуна 2005. године, прво истукао, а потом, док је била у бесвесном стању и силовао једанаестогодишњу С. Н. Суд му, међутим, није поверовао.

– Веће је утврдило да је Николић тога дана дошао по несрећну девојчицу и "извукао" је из школе "Доситеј Обрадовић" у Опову коју је похађала. Потом ју је одвукао до оближњег шумарка поред пресушеног канала, бесомучно је тукао рукама и ногама, а потом је силовао – образложила је судија. – Девојчица се, хвала богу, не сећа силовања. Физички се опоравила, а да ли ће и психички – остаје нам да се надамо. С. Н. је, како је испричала пред судом, када се освестила дуго ходала док није наишла на човека који ју је одвео у болницу. Ту су јој констатоване тешке телесне повреде, крвни подливи по глави и телу... Николић је, на крају, признао да ју је тукао и рукама и ногама "јер је био љут". Његове жртве биле су деца, немоћне малолетне особе према којима није имао милости. Поставља се питање која је казна, у овим случајевима, адекватна.

Судија је истакла да суд приликом одмеравања казне, није нашао ни једну олакшавајућу околност за Николића.