Молдавски неспоразуми

Кијев – Када је Украјина ове године преузела председавање ОЕБС-у, обећала је да ће период искористити за решавање једног од најсложенијих проблема у региону – Придњестровља, сепаратистички настројене области у Молдавији.

Али, пре неколико дана, током преговора у Одеси, две стране су се додатно удаљиле до тачке са које је тешко сагледати како би преговори могли да буду обновљени и успешно приведени крају, извештава Радио Слободна Европа.

Група названа „5+2” – Русија, Украјина, САД, ЕУ, ОЕБС и представници Молдавије и Придњестровља – показала се неспособном даутврди дневни ред за разговоре о 21 годину дугом замрзнутом сукобу.

Све је запело након што је проруски оријентисани лидерПридњестровља Јевгениј Шевчук изнео предлог да се регионални административни центар,то јест Врховни савет, из града Тираспоља измести у други по величини Бендер.

Предлог није случајан, већ јасно симболичан. То је место једног од најкрвавијих сукоба који се одиграо 1990. у рату који је окончан проглашењем независности Придњестовља од Републике Молдавије.

Бендер се налази унутар безбедносне зоне успостављене после рата, у коју су укључене придњестарске и молдавске територије на обе стране реке Дњестар, која их раздваја.

Услови из договора о прекиду ватре постигнутог 1992. забрањују обема странама потезе који би нарушили стабилност.

Шевчук тврди да је његов неочекивани предлог покушај спречавања „агресивних потеза” владе Кишињева, главног града Молдавије, коју оптужује да је у Бендеру успоставила полицијски штаб и неколико институција од краја рата.

олдавска страна је бесно одговорила оптужбама да Придњестровље предузима кораке усмерене ка измени стања на терену, што је директно супротно мировном договору.

Да ствар буде сложенија, све се догађа у тренутку дубоке кризе у којој се нашла Молдавија, пошто је њена проевропски оријентисана владаове године доживела колапс.

Политички аналитичар из Кишињева Оазу Нантои уочава два могућа објашњења изненадног потеза:„Најпре је могуће да је иницијатива кренула из Тираспоља. Могуће је, међутим, да Москва није задовољна евентуалним партнерством између Молдавије и ЕУ, па упркос актуелним нестабилностима у Кишињевупокушава да изазове нове нестабилности. Они провоцирају, као сада око Бендера.”

На још један могући фактор последње кризе указује сарадник Института за евроатлантску сарадњу из Кијева Олександр Сушко, који верује да не би требало искључити могућност да Москва,из амбиције да одржи доминантан утицај у региону,покушава да подрије ауторитет који у периоду свог председавања ОЕБС-ом покушава да изгради Украјина.

Посматрачи се слажу да је потез учињен зарад постизања међународног ефекта. Андреј Сафанов из Тираспоља подсећа да је Шевченко, који је на власти од 2011, покушавао да изолује Врховни савет у коме доминирају опозициони утицаји:„Закључак је једноставан.Он каже:’Мада сте ви изабрани, ваша стварна снага је равна нули и ја вас могу одвести када хоћу и где хоћу.’ Други циљ је да се поремети рад Врховног света и тако то тело изведе из политичке арене.”

Врховни савет има право на законодавне иницијативе, па су одатле одговорили предлогом резолуције по којој би придњестровски парламент требало да остане на територији престонице Тираспоља.

Нико у групи „5+2” за сада не нуди излаз из ситуације у којој су се преговарачи нашли, док аналитичари упозоравају да је ризик обнављања једног од најдубљих конфликата који су својевремено букнули на тлу бившег Совјетског Савеза превисок.