Уједињују се две руске православне цркве

Коначно је дошао крај вишедеценијском расколу две руске православне цркве који је проузроковао грађански рат од 1918. до 1922. године. После тешких преговора данас у Москви на празник Вазнесења Господњег поново ће се ујединити Руска православна црква са Руском православном црквом у иностранству. Акт о канонском општењу два дела Руске православне цркве, које су биле у расколу осам деценија, потписаће на свечаности у Храму Христа Спаситеља московски патријарх Алексије II и митрополит Лавр.
"Ово је историјски  догађај за цркву и руску државу. Морамо бити захвални Богу што нам је помогао у духовном препороду. Уједињење два дела руске цркве је крупан корак исцељењу поделе коју је направио грађански рат због којег су милиони Руса били принуђени да напусте земљу и оду у изгнанство", изјавио је поглавар РПЦ за телевизијску станицу Вести 24.

Званична делегација РПЦИ са седам епископа, 58 свештеника и 21 ђаконом коју предводи митрополит Лавр већ је из САД стигла у Русију. Церемонији уједињења две цркве присуствоваће и 600 верника Руске заграничне цркве пристиглих у Москву из целог света.

И поред формалног уједињења два дела цркве, РПЦИ ће и даље задржати административну и економску независност у постојећим границама. "Руска православна црква у иностранству задржаће и даље свој синод који ће постављати свештенике, руководити парохијама, али у духовном смислу то ће бити јединствена црква коју ће предводити московски патријарх и целе Русије Алексије II", објашњава отац Николај Балашов, портпарол Одељења за спољне односе РПЦ.

Руска православна црква у иностранству, основана са благосовом патријарха српског Димитра 21. јула 1921. године у Сремским Карловцима, данас има 400 парохија у 40 земаља света од Европе, преко Северне и Јуже Америке и Аустралије и око 100.000 верника који редовно иду на богослужења. РПЦИ поседује и манастире у Америци и Светој земљи, али и православну заједницу у Северној Кореји.

Руска загранична црква дуго није желела преговоре са Московском патријаршијом. Највећа препрека поновном уједињењу био је проглас митрополита Сергија из 1927. године. Овим документом совјетска бољшевичка власт успоставила је контролу над руском црквом.

Руски архијереји у дијаспори позивајући се на Апостолске каноне одбили су да прихвате овај проглас, што је довело и до коначног разлаза две цркве.

Падом комунизма и избором новог руског патријарха Алексија II поново започели су спорадични контакти две цркве. Преломни догађај била је прва посета архиепископа берлинског Марка Москви 2003. године. Овај високи представник "емигрантске цркве" имао је тада озбиљан и дуг разговор са руским патријархом. Убрзо су оформљене комисије са представницима обе цркве које су три године припремале услове за повратак Руске заграничне цркве у канонско јединство са матичном црквом у Русији.

Један од камена спотицања на путу уједињења било је и учешће Московске патријаршије у Светском савету цркава. Руска загранична црква је критиковала ову екуменистичку организацију. Протојереј Александар Лебедев, секретар Комисије РПЦИ за преговоре са РПЦ,  у интервјуу за агенцију Интерфакс каже да је матична црква озбиљно прихватила њихове примедбе.

"Задовољни смо што је Московска патријаршија потписала документ који отворено упозорава на штетне аспекте екуменизма, као што су синкретизам, заједничке литургијске молитве са неправославнима и све оно што може замутити православно богословље. Верујемо у озбиљне разлоге да РПЦ, као највећа православна црква на свету, остане још неко време члан Светског савета цркава. Ако Московска патријаршија иступи из ССЦ, православне у овој организацији заступаће само Цариградска патријаршија."