Без журбе с продајом „Телекома”

После информација да је добит „Телекома” 2012. преполовљена у поређењу са 2011, да је минус у државној каси све већи и да је преговоре око евентуалне продаје те куће на себе и свој тим преузео Александар Вучић, први потпредседник Владе Србије, поставља се питање – да ли ово државно предузеће морамо да продамоили не.

Према последњим доступним подацима Агенције за привредне регистре, нето добит „Телекома Србија” 2012. године износила је 11,25 милијарди динара и упола је нижа од оне коју је остварио у току 2011. године и која је износила 22,27 милијарди. Да ли су овакви резултати потврда става либералних економиста да наша држава једноставно није и не може да буде добар газда и да стога „Телеком” треба што пре да добије приватног власника, јер бисмо у супротном, како кажу „за неколико година добили још један Јат”? Или су у праву они други који подсећају да „Телеком” нарочито сада не треба продавати, јер ће сигурно мање вредети и да држава треба да чува последњу „златну коку” коју има.

Треба бити потпуно искрен, па рећи да је „Телеком” и даље у плусу и да и даље веома добро послује. У 2011. имао је 9.354 запослена, а у 2012. 9.061 радника, показује такође финансијски извештај са портала Агенције за привредне регистре.

Међутим, пред овом компанијом су велики изазови, јер је, према ранијим најавама, од јануара ове године почела исплата кредита којим је откупљено 20 одсто власништва „Телекома” од грчког ОТЕ-а. Да подсетимо, укупна позајмица узета за време претходног руководства износи 470 милиона евра. Конкуренција у мобилној телефонији све је већа, а у трку са фиксном телефонијом укључио се у СББ који не крије да ради све како би се пренос броја и у овој мрежи убрзао и да прижељкује део од „Телекомових” више од три милиона корисника.

У исто време, 4,8 милиона грађана Србије очекује по 70 евра од акција овог предузећа. Толико им је обећано уочи прошлогодишњих парламентарних избора, али тренутно нико и не помиње када би „Телеком” могао да изађе на берзу. Јасно је, стога, да су пред нашом највећом телекомуникационом компанијом највећи изазови до сада, а економиста Милан Ковачевић сматра да је време да почнемо да верујемо у наше тржиште капитала и да га опорављамо.

– Зато би било добро да држава почне да продаје „Телеком” на берзи и ту би се најбоље видело која је реална вредност акција ове компаније. Није логично да једна таква компанија буде у државном власништву. Бојим се да ће „Телеком” ако остане државни почети да стагнира, а ми то нећемо ни приметити, јер није на берзи – објаснио је Ковачевић.

Са друге стране, Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, сматра да криза никада није добар моменат за продају предузећа, нaрочито не „Телекома”.

– Мислим да уз добро руковођење „Телеком” може да ради одлично и да се из његове добити пуни буџет. Када га продате, то можете учинити само једном и готово је – сматрa Бушатлија, додајући да и уколико би се кренуло у продају, има много ствари које би требало пре тога регулисати.

– Ту је, на пример, „Телекомова” фиксна мрежа где он готово да има монопол. Продати тако нешто страној компанији, даће јој могућност да онемогући друге да приступе тој мрежи. Све то треба регулисати пре евентуалне приватизације. Осим тога, очекујемо две милијарде евра за „Телеком”, а ту је и барем још 600 или 700 милиона који ће бити неопходни за инвестиције. Имајући у виду садашњу добит, то значи да ће некоме бити потребно 20 година да поврати уложено. Максимално време за враћање инвестиција у телекомуникацијама је седам година – закључује Бушатлија.