Станишић и Симатовић долетели у Београд

Како су Јовица Станишић и Франко Симатовић отишли у Хаг тако су се и вратили после ослобађајуће пресуде Хашког трибунала – тајно, владиним авионом из Ротердама и без присуства јавности. Око 11.15 часова слетели су на београдски аеродром и супротно очекивањима медија, али и пријатеља, изашли без помпе кроз капију коју обично користе припадници МУП-а Србије.

Ујутру је било незванично најављено да ће се Станишић и Симатовић обратити јавности по слетању у Београд. Осим медија, на „свечани дочек” дошло је и неколико њихових пријатеља, међу којима је био и Предраг Саша Даниловић, председник КК „Партизан”. Са још видљивим повредама из недавног инцидента са пријатељем у Кошутњаку и завијеним палцем који му је успешно пришивен, Даниловић није желео да одговара на питања одакле он ту и у каквим је односима са Станишићем и Симатовићем.

Када је свима који су се окупили испред аеродрома, саопштено да су Станишић и Симатовић већ напустили аеродром, поједини новинари су мислили да је све заправо дезинформација која има циљ да отера непожељну јавност. Ови сумњичави су добили своју „потврду” да су Станишић и Симатовић још на аеродрому када су се непуних пет минута касније испред ВИП улаза у аеродром појавила два црна „аудија” пуна обезбеђења. Сви су поново намонтирали камере и извукли диктафоне. Међутим, са друге стране капије појавио се Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, видно изненађен што је добио медијску пажњу какву вероватно досад у животу није имао.

Скептици су погрешили, што је значило да су Станишић и Симатовић заиста отишли у непознатом правцу. То је био знак за новинарске екипе да се растрче по Београду, тражећи сада ослобођене хашке оптуженике. И ту су их Станишић и Симатовић надмудрили. Нико их нигде није пронашао. Екипа „Политике” је читав дана провела чекајући Станишића испред зграде у којој живи, али се он ни ту није појављивао. Портир зграде у којој живи није хтео да прича да ли је Станишић већ стигао кући или не, као ни да потврди да ли уопште бивши начелник Ресора државне безбедности (РДБ) живи у тој згради.

Тако су ова двојица бивших највиших функционера РДБ, људи који су дуго важили за најмоћније појединце из сенке, наставили да раде оно што су са успехом радили током целе своје каријере – да се сакрију од радознале српске јавности. Иста та јавност досад је забележила само једном Станишићеву изјаву – онда кад је посредовао у ослобађању француских војника и када је снимљено само његово представљање „мировњацима” у Босни – „мај нејм из Јовица”.