Без прописа рај за мешетаре

Агенције за промет непокретности једнодушне су у оцени да Србији недостаје закон о некретнинама којим би се коначно донела добра правила игре у промету станова и кућа и гарантовала сигурност у пословању. Без овог прописа купопродајом данас код нас може да се бави буквално свако. Није потребна посебна школа или курс, а не постоје ни лиценце за агенте. Од посредника се не тражи ни да има одговарајући пословни простор, а нико их не пита ни за материјални бонитет ни за поштовање моралног кодекса према клијенту. У троуглу продавац стана, посредник, купац – нико није заштићен у случају међусобне преваре, а куповина стана уместо да представља свечан тренутак у животу, код нас је, због мањка прописа, и даље права траума.

Ипак, било је бар покушаја да се ствари промене. Водеће агенције су у последњих 10 година ресорним министрима чак три пута "на тацни" доносиле нацрт новог закона, али, из свима нејасних разлога, овај документ је увек наилазио на баријере. А када би заживео, било би, како кажу, довољно само шест месеци чврсте примене па да се ствари у промету непокретности окрену набоље за 180 степени.

– Овако несређен законски амбијент, са старим законом о промету непокретности, још из 1988. године, идеалан је само за разне "ташна-машна" мешетаре. Један број "назови" агената послује само путем мобилног телефона, најчешће из сопственог стана по принципу "кућне радиности", док у развијеним земљама дилери станова, по знању, угледу и одговорности према клијенту, стоје раме уз раме са банкарима. Нови закон имаће обавезу да прецизира шта је то посредовање и шта мора да испуни онај ко хоће њиме да се бави. Агенције ће морати да буду уписане у регистар па ће се знати њихов тачан број. Знаће се какав пословни простор посредник мора да има, какву материјалну подобност, коликим ће депозитом морати да располаже. Лиценце за рад чекају само оне који испуне услове, а прописале би се и санкције за одређене прекршаје у пословању, наравно, и са мером трајне суспензије – кажу у агенцији за промет некретнина "Олд ројал".

Без овог прописа данас је, ипак, најтеже бити у кожи купца некретнине. Наиме, просечан купац стана у Србији прво окрене оглас па потом, најчешће, одлази код непознатих људи да направи посао живота. Не зна, често, ни ко је особа са којом склапа посао. Евентуално од посредника добије само визиткарту, а провизију плаћа често без икакве потврде.

Мане садашњих прописа лако су уочљиве и при овери купопродајног уговора у суду.

– Довољно је само видети збуњене погледе купаца и продаваца када долазе да оверавају уговоре у Палату правде. Не знају ни на који шалтер да стану, принуђени су да чекају у редовима уместо да се тако крупан посао обави са судским оверитељем на неком другом месту, уз међусобно честитање купца, посредника и продавца, па и уз неку част... – појашњавају и у другим водећим посредничким кућама.

Нови закон о некретнинама морао би да уведе и строже прописе у оглашавању. Данас има примера да продавац стана (или поједине агенције којима је поверио оглашавање) оглашава нетачне податке о квалитету или величини стана. Подаци о истој некретнини су различити: на пример у једном огласу пише да је стан у Булевару револуције, у другом да је код пијаце Ђерам, у трећем да је код "Лиона", иако је реч о истој некретнини што купцима који су заинтересовани ствара велике забуне.

Са донетим законом били би чести и ексклузивни уговори између продаваца и агенција, који би се поштовали. Они би штитили и агенцију од клијента и клијента од агенције.

– Треба учити од најразвијенијих тржишта на свету. У САД, на пример, у сваком тренутку знају број оних који имају дозволе за обављање послова у вези са некретнинама, за разлику од Србије где ни приближно није познат укупан број особа које се баве овим послом. На нашем атрактивном тржишту нашло се много и савесних и несавесних, регистрованих и нерегистрованих посредника. Отуда и примедбе странаца, али и наших земљака који дуго живе у иностранству, да се "овде сви баве продајом некретнина" – каже Љепојка – Лепа Петковић, директор агенције "Лахеса д.о.о".