Ветар у леђа Обами

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако су недавне афере представиле Барака Обаму као председника у великим проблемима, његов рејтинг је на постојаних 50 одсто (по дневним истраживањима „Галупа”), а Демократска партија са све већим самопоуздањем рачуна да ће добро проћи на конгресним међуизборима идуће године.

Главни разлог је изненадни оптимизам на економском фронту. Према најновијим подацима, у првом овогодишњем кварталу стопа раста је била солидних 2,4 одсто. Иако се предвиђа да ће се то до краја године успорити на само 1,8 процената – због учинка принудне буџетске штедње – биће то ипак солидан резултат.

ОЕЦД, клуб 34 развијене економије, амерички раст за 2014. пројектовао је на 2,8 одсто, дакле сасвим близу њеног историјског стандарда од нешто преко 3 одсто. Кад се то упореди са ситуацијом на другој страни Атлантика – еврозона ће ове године бити у минусу од 0,6 одсто, а догодине у плусу од само 1,1 – Америка је пацијент који се брзо опоравља, док Европа личи на болесника кога погрешно лече.

Док су на врхунцу кризе 2008. и ЕУ и САД имале стопу незапослености већу од 10 одсто, у Европи је она непромењена, па чак и у порасту, док је овде пала на 7,5 одсто, што је најниже у последње четири године.

Колико прошле године председнички кандидат републиканаца Мит Ромни је прорицао да ће амерички дуг од 100 одсто бруто националног производа (шеснаест билиона долара) земљу гурнути „на пут Грчке”, ништа од тога није ни на видику. Најновије рачунице показују да ће се, због нешто већих пореза и већег економског раста, буџетски дефицит у следећој декади смањивати за око 300 милијарди долара годишње.

Цене кућа и станова – чије је урушавање било окидач кризе – у последњих 12 месеци су порасле за 10 одсто, а укупна станоградња већ три узастопна квартала бележи двоцифрени раст.

Повољан ветар генеришу и Федералне резерве (централна банка), које су од почетка кризе економску машинерију подмазале са око трибилиона свеже одштампаних долара, одржавајући референту каматну стопу сасвим близу нуле. Многи су страховали да ће то изазвати галопирајућу инфлацију, али се ни то није догодило. Инфлаторна стопа је на минималних 1,1 одсто.

Оно што се овде сматра такође изузетно важним, то је и пораст самопоуздања грађана који се полако враћају навикама из старих добрих времена и све више користе своје платне картице. Тиме истовремено обављају и важну патриотску дужност, јер њихово трошење у бруто националном производу учествује са 70 одсто. Све у свему, санација велике економске штете из 2008. је у току.

„Наша економија остварује боље резултате него било која индустријализована земља света”, похвалио се недавно Обама, упозоравајући међутим да би то његови политички противници могли да саботирају опструкцијом у Конгресу.

Републиканци су донекле затечени добрим вестима са економског фронта, што им је покварило ликовање због оних лоших са политичког: контроверзама око околности у којима је погинуо амерички амбасадор у Бенгазију, превелике ревности порезника према конзервативним организацијама и прибављања листинга телефонских разговора неких новинара.

Један од индикатора да би у њиховим редовима могла да почне нека врста престројавања јесте најава звезде ултраконзервативног покрета „Чајанка”, конгресменке Мишел Бекман да догодине неће тражити реизбор. Политичарка која је својим екстремним погледима – и елементарним непознавањем историје – нацију често добро забављала, у једном моменту је поверовала да може да стигне и до Беле куће, па је ушла у трку за партијску номинацију.

Прошлог новембра се, међутим, једва провукла у борби за нови мандат, а овога пута је изгледа схватила да је њено време прошло. Откривене су јој и неке озбиљне неправилности у финансијама, а њена политичка судбина се сада тумачи и као сумрак политичког радикализма америчких конзервативаца.

Њима је једну од најнепријатних порука пре неки дан упутио њихов некадашњи лидер, бивши председнички кандидат, а данас политички пензионер Боб Дол, рекавши да би Републиканској партији најбоље било да на своја врата окачи обавештење „Затворено због реновирања”.

Повољан ветар у леђа Обами није међутим гаранција да ће избећи „проклетство другог мандата”, које поменутим аферама као да је почело да се обистињује. Али му пружа шансу да се пресабере и оправда бар део нада које су га 2008. лансирале у политичку стратосферу.