Светска банка задовољна владом

Орсалија Каланцопулос, директор Светске банке за Балкан и регионални координатор за југоисточну Европу, ниједног тренутка није сумњала да ће Србија добити владу у предвиђеном року и то састављену од партија демократског блока. Напуштајући Београд после тродневног боравка, који је посетила управо због коначног формирања овдашње извршне власти, за наш лист каже да је све оно што нам се дешавало претходних месеци "политичка штуцавица" карактеристична за младе демократије.
"У региону радим већ четири године, често сам у Србији, доста тога сам видела, а не заборавите да долазим из Грчке где, мање више, политика слично "делује".

Директорка Светске банке за Балкан каже да је презадовољна саставом економског дела владе, јер ту има много људи с којима је одлично сарађивала, а који су реформатори вољни да доносе тешке и праве одлуке. После многобројних сусрета, између осталог и са Божидаром Ђелићем, Мирољубом Лабусом, Предрагом Бубалом, Мирком Цветковићем и Радованом Јелашићем, а претходно и са Млађаном Динкићем, њен оптимизам је само потврђен.

На дневном реду поменутих разговора били су не само текући пројекти у оквиру Стратегије за подршку развоја Светске банке, већ и они који тек треба да се договоре с новом владом, као и њихове сугестије које се односе на критичне тачке наше економије.

На питање, шта је то по њеном мишљењу најспорније у српској економији, Орсалија Каланцопулос каже да су првих сто дана владе увек критични, а у нашем случају први тест је усвајање буџета који би требало да оствари фискалну дисциплину и да, уопште, одржи макроекономску стабилност.

– Друго важно питање је приватизација и реструктурисање великих јавних предузећа и владина одлука како ће то учинити: случај по случај, у целини, или ће приватизовати или реструктурисати само делове неких предузећа. Оно што сигурно треба урадити што пре је и приватизација и реструктурисање јавних предузећа на локалном нивоу.

Њен став је да се посебна пажња мора посветити реализацији Националног инвестиционог плана. Каланцопулос је упозната с овдашњим критикама НИП-а, али лично није његов противник. "Средства за НИП обезбеђена су продајом јавних предузећа и ресурса и треба да се на што бољи начин врате народу. Пре свега треба све учинити да она буду део буџета, а најбитније је утврдити приоритете инвестирања. Потребе Србије за инвестирањем су огромне и у редоследу потеза битно је шта је најпрече урадити."

У домену реализације НИП-а представници Светске банке су посебно вољни да своје капацитете ставе на услугу Влади Србије и да са њеним људима раде на овим пројектима. Неке од варијанти могу бити да влада и Светска банка у пројектима уложе по половину потребног новца, или да тај однос буде 60 према 40. У оквиру Стратегије за подршку развоја, Светска банка је у завршној фази припрема нових пројеката за наредни трогодишњи период. У том смислу директорка Светске банке за Балкан је вољна да нам обезбеди и додатна средства, али јуче није могла да прецизира износе. "Није битно да ли је то 300-500 милиона евра." Као и до сада, услови кредита су најповољнији на међународном финансијском тржишту, ниска каматна стопа и рок враћања од 17 година, с периодом мировања од четири године.

Једно од важних питања за Србију је и придруживање ЕУ, што је приоритет и Светске банке, каже госпођа Каланцопулос, да тај процес што више напредује. "Много тога се мења када држава добије статус кандидата, долази новац из приступних фондова. Уопште, мења се атмосфера набоље."

И на крају, питање да ли Светска банка која је другима упућивала замерке о корупцији, има снаге да се с тим разрачуна у сопственим редовима, с обзиром на то да је баш први човек ове банке Пол Волфовиц за то оптужен за шта се, уосталом, и тражи његова оставка.

– Процес је у току и то треба поштовати. Борд директора истражује случај, важно је да се то уради на професионалан начин, свако је невин док се супротно не докаже и у том смислу Волфовиц не сме да буде малтретиран. Ми смо сада у олуји, али сам сигурна да ће бити донета одлука у најбољем интересу Светске банке. Институција гледа у себе, испитује се и показује вољу да поштује принципе отворености и транспарентности поступка – каже Орсалија Каланцопулос.