На Балкану могућа Европа у малом

Истога дана када је македонски председник Ђорђе Иванов, због неслагања око учешћа Косова на састанку шефова држава и влада југоисточне Европе, отказао сусрет који је 1. и 2. јуна требало да буде одржан у Охриду, шеф црногорске дипломатије Игор Лукшић је, уочи доласка у посету Београду, изјавио да је иницирао нови концепт регионалне сарадње држава западног Балкана, у који би биле укључене Црна Гора, Србија, Косово, Македонија, Албанија и Босна и Херцеговина.

 Без обзира на то да ли су се ова два потеза десила истовремено игром случаја или не, тек битно је да је Лукшић нагласио да је иницијатива, којом се предвиђа напреднији вид сарадње шест држава с циљем њихове брже евроинтеграције, резултат договора састанка министара иностраних послова држава региона са европским комесаром Штефаном Филеом и генералним секретаром Савета за регионалну сарадњу Гораном Свилановићем.

Према речима црногорског министра, постигнут је договор да Црна Гора, као тренутно једина држава региона која води преговоре о чланству у ЕУ, припреми основне идеје, а у наредном периоду следи регионални дијалог, како би се дефинисали прихватљиви облици сарадње за све стране.

Имајући у виду управо оно што се десило са охридским самитом, али и низ претходних регионалних скупова на којима се појављивао проблем око учешћа Косова, намеће се питање како би тај проблем било могуће превазићи?

Драган Ђукановић, члан Форума за међународне односе, мисли да је оно што се догодило недавно у Охриду „само тренутни застој у развоју регионалних иницијатива”. „Надам се да ће већ у неком наредном периоду то питање бити превазиђено, посебно имајући у виду споразум између Београда и Приштине о представљању Косова у регионалним иницијативама”, каже и указује да начин представљања зависи од договора унутар међународне иницијативе. „Некада се подразумева да чланица може бити само држава, као рецимо у ПСЈЕ, а има и других облика у којима постоји могућност да се Косово представи са оном чувеном фуснотом или звездицом”.

Истичући да су у време претходне власти демократа, иако је био постигнут договор о наступању Косова на регионалним скуповима, уз звездицу и фусноту, искрсавали проблеми, Александар Попов, директор Центра за регионализам, каже да нова гарнитура о томе „мање води рачуна, бар кад је реч о скуповима нижег ранга”, па закључује да се ситуација, само за годину дана, у великој мери променила.

 „Према томе, мора и време да учини своје и да се припреми терен да се тако нешто може подразумевати”, каже он.

Поводом чињенице да је Лукшић рекао да би нова иницијатива била по угледу на друге европске моделе сарадње, наши саговорници посебно указују на нордијски модел. Док Ђукановић истиче да су тамо „рецимо, Оландска острва која припадају Финској, једнако заступљена и на регионалном нивоу кроз рад Нордијског савета”, Попов наглашава да је  тај модел сарадње по много чему најближи земљама овог региона, јер је реч о земљама које припадају истом географском и политичком подручју, углавном без језичких баријера, неке земље су чланице ЕУ, друге нису. „Оно што је најбитније, и они су имали међусобне зађевице у ранијој прошлости. За време Другог светског рата, Норвежани су се веома љутили што је Шведска прогласила неутралност и пустила Немце, без отпора, да уђу у Норвешку, где је био јак Покрет отпора. Међутим, они су смогли снаге да, 1952. године, само седам година после рата, формирају Нордијски савет, који је почео од интрапарламентарне сарадње, да би се касније унапређивао у свим областима, тако да данас постоји Савет министара, јединствено подручје за кретање људи, радне снаге, јединствено здравствено и социјално осигурање. Они координирају заједничку политику према трећима, и кад је реч о ЕУ”, објашњава Попов, у уверењу да земље овог региона „док су у чекаоници ЕУ, морају стварати Европу у малом”.

Лукшић је, иначе, у својој иницијативи навео да је планирана сарадња у подручјима важним за унапређење квалитета живота грађана.

Гордана Ђуровић, професорка Економског факултета у Подгорици, некадашња потпредседница Владе Црне Горе за европске интеграције, сматра, на основу изјаве Петера Стана, портпарола комесара Филеа, да Европска комисија, поред тога што је поздравила иницијативу, акценат ставља на јачање „сарадње у дубину између полицијских служби и Еуропола, кроз билатерално и мултилатерално умрежавање, а на земљама региона је, наравно, да развију даље ту иницијативу”.

Колико је уопште могуће остварити нови облик сарадње у циљу брже интеграције у ЕУ? Уз подсећање да су прве регионалне иницијативе на овом простору настале још 1996. године и да их има пуно, она каже да се увек поставља „питање операционализације”, председавајућег, политичких ограничења и финансијског аспекта. „Па, ипак, иницијативе се множе и у многим сегментима имамо одређене резултате, тако да је и ова најновија иницијатива потпредседника владе Црне Горе и министра спољних послова свакако добра идеја, коју наравно треба разрадити. Свака иницијатива такве врсте обично наилази на политичку подршку лидера других земаља региона, посебно у иницијалној фази”, истиче Ђуровићева, која додаје да је у овом моменту реч о политичком предлогу, „који захтева елаборацију”.

С тим у вези, Попов, који је и копредседник Игманске иницијативе, наводи да су они за сарадњу номиновали унапређење привредне сарадње, енергетику, заштиту животне средине, са посебним освртом на деловање у случају елементарних непогода и природних катастрофа, сарадњу у области културе. „У сваком случају, мора се ићи пажљиво, корак по корак. Не сме се стартовати преамбициозно, па да се доживи фијаско, као што је био отказани самит у Охриду”, истиче он.