Франсоа Фијон премијер Француске

Јуче је Никола Саркози, председник Француске, именовао свог блиског сарадника Франсоа Фијона (53) за новог премијера ове земље. Вест је очекивана, јер је француски дневни лист "Фигаро" одмах после Саркозијеве победе наговестио да ће Фијон, члан УМП и директор Саркозијеве кампање, добити место премијера.
Одлазећи премијер Доминик де Вилпен предао је јуче дужност свом наследнику церемонијом у палати "Матињон", седишту владе, рутинском изјавом да Фијон има све квалитете да успешно служи својој земљи.
"Спреман сам да саслушам свакога, јер су Француској која нужно мора да се мења, сви потребни", поручио је Фијон, нагласивши да инертност никада није представљала већи ризик за једну земљу него сада када живимо у свету у коме сви покушавају да се мењају брже од других и где свако одлагање може да буде фатално, преносе медији.

Франсоа Фијон, који је у овој изборној кампањи пружио кључну подршку Саркозију, био је четири пута министар, најпре образовања (1993–1995), затим за телекомуникације (1995–1997), за социјална питања (2002–2004) и поново за образовање (2004–2005). Медији подсећају да је Фијон заслужан за спровођење реформи када је био министар за социјална питања, што му је донело репутацију човека који ће ризиковати популарност да би изгурао реформе и што га и сада чека. Потези које мора да повуче сигурно неће бити популарни, али су, како је и сам Фијон јуче потврдио, неизбежни.

Фијон ће као премијер бити на првој борбеној линији са синдикатима који су већ упозорили да ће позвати Французе да изађу на улице и блокирају све реформе које буду донесене без консултација с њима. Саркози се, међутим, узда у Фијоново искуство, јер је овај политичар познат по вештини преговарања и способности да саслуша. Фијон је 2003. године успео да реформише пензиони систем упркос великим протестима на које су позвали синдикати, што му политички аналитичари уписују као велики плус. Две године касније, 2005, као министар образовања поново се залагао за реформе упркос протестима стотина хиљада студената.

Познат као "деголиста", Фијон је некада био врло близак са Жаком Шираком. Међутим, после повлачења Жан-Пјера Рафарена са премијерског места, 2005. године, због неуспеха на референдуму о европском уставу, Фијон је изгубио место у влади Жака Ширака и обећао лојалност Саркозију. Медији подсећају да је тада љутито поручио Шираку да се из периода своје владавине неће сећати ничега изузев његових (Фијонових) реформи.

Попут Саркозија, и Фијон је студирао политичке науке и право, а политичку каријеру је почео 1981. године када је постао најмлађи члан Народне скупштине. Из његове богате политичке биографије треба истаћи још и то да је од 2005. године сенатор департмана Сарт у северозападној Француској, где је и рођен 4. марта 1954. године. Ожењен је Велшанком Пенелопе с којом има петоро деце.

Познат је као велики љубитељ спорта, а у последње време иде на џогинг заједно са Саркозијем. Његово уздржано понашање често се описује као комплементарност Саркозијевој хиперактивности, али његови политички ставови су истоветни са председниковим – одлучно одбацује пасивност и залаже се за што хитније промене.

Први задатак овог "реформатора хладне главе", како га зову, јесу парламентарни избори у јуну када треба да убеди већину у неопходност реформи.