Хељда као лек и извор добре зараде

Економска тема са спортским поводом. Тако би у најкраћем могла да отпочне прича о магистру хемијске технологије и докторанду Марку M. Јауковићу из Београда, који је гледајући тениске успехе Новака Ђоковића и слушајући о његовим проблемима са алергијама на глутен (саставни део већине житарица, хлеба, пре свега) одлучио да свој будући стручни и научи позив посвети биљци која нема глутена – хељди. И то не само са хемијско-технолошког, прехрамбеног, здравственог становишта, већ пре свега са економског.

Радећи као аналитичар у лабораторији београдског „Југоинспекта” за испитивање квалитета и здравствене исправности производа кренуо је више из забаве, а потом се осведочио да хељда и производи који се праве од ње нису само лековити, већ и могућ извор добре зараде. Дошао је до податка да у Србији има око 70.000 људи који су алергични на глутен (нервозна црева, дијареја, грчеви у трбуху, претакање црева, надимање, појачани гасови, губитак телесне масе…). Многи, цео век проживе патећи од бољке зване целијакија, не знајући да мука с којом се боре није безазлена и да она може изазвати многе теже здравствене поремећаје.

Пошто се о хељди код нас веома мало зна и готово да се не производи, нешто мало у околини Нове Вароши, колико је Јауковићу познато, ми је увозимо из Русије и Украјине. Цена јој је два до три евра по килограму. У нашим дућанима „здраве хране” ретко је ко као брашно декларише као чисту хељду, јер код нас нема специјализованих млинова за њену мељаву. У млиновима за житарице не сме се млети због контаминације с глутеном.

И шта предлаже наш будући стручњак за хељду – да се Србија, односно мањи број ратара, поготово на Пештери или у Рашко-ужичком региону, окрене њеном гајењу. Хељда је планинска култура на висинама изнад хиљаду метара. Њој одговара прохладна и влажна клима. Има веома кратак вегетациони век – од 60 до 70 дана па су могуће две жетве у току једне године. Може да се посеје и после жетве пшенице – пострно. Осим што поправља квалитет земље и уништава коров, хељда не тражи никакву агротехнику. У органској варијанти довољно јој је само мало стајњака.

Приноси јој нису импресивни – око тону и по до две по хектару. Али, тај хендикеп биљка, која није из рода житарица, надокнађује својом ценом.

Србија би, тврди Јауковић, за неколико година могла у потпуности да подмири домаће потребе, а да од вишкова постигне и лепу зараду у извозу. Јер, земље попут Италије или Француске веома радо користе хељду за спремање разноврсних јела, кекса, каша или паста. У Русији и Украјини веома су популарне палачинке „блини” од хељдиног брашна.

Хељда је, истиче наш саговорник, и веома медоносна биљка. Пчеле са њеног цвета покупе и до 80 килограма првокласног и скупог меда са хектара. Омотач зрна хељде, после млевења, користи се за пуњење анатомских јастука.

Све у свему, тврди докторанд Јауковић, његова прва истраживања и рачунице, које ће ускоро бити преточене у научни рад, у сарадњи са професорима Јеленом Бошковић и Веселинком Зечевић, указују да се с невеликим улагањима може отпочети производња за нас посве нове културе. И шта је још важно у том пионирском послу – доследна контрола хељдиних производа од њиве до трпезе, јер се нико не сме играти са здрављем људи. У томе Јауковић једино види место и улогу државе. За остало довољно је мало пара, искуства и знатижеље.

-------------------------------------------------------

Скупља од алуминијума

Јауковић је израчунао да је за сетву хектара потребно око 80 килограма семена. То је око сто евра. Орање, сетва, жетва и рад једног човека не могу, тврди наш млади стручњак, да коштају више од сто евра. Тако два пута годишње уз принос од тону и по долази се до три тоне. С ценом од 2,5 евра за килограм бруто сума је 7.500 евра. Када се одбију сви трошкови и пристојна бруто плата једног радника за шест месеци долази се до чисте зараде од око три хиљаде евра. Тренутна цена тоне алуминијума је око 1.500 евра. Није тешко каже, Јауковић, израчунати улагања, приносе и зараду за много веће површине. По њему од жетве хељде на 2.500 хектара узгајивачима би остало чисто најмање милион евра.