Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спомен на проглашење престонице

Спомен на проглашење престонице
Питомци Академије војске Србије носили су иконе из цркве Вазнесења, славску икону Скупштине града и Тројеручицу

Најстарија београдска светковина прослављена је јуче традиционалном литијом централним градским улицама, свечаном литургијом у Вазнесењској цркви и пријемом у Старом двору. Прославом градске славе Спасовдана, односно Вазнесења Господњег, Београђани су јуче обележили и дан када је 1403. године деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд престоницом Србије. Свечаност је почела службом коју је обавило осам владика Српске православне цркве у Вазнесењској цркви, где је ломљен славски колач, у присуству представника градске власти, принца Александра Карађорђевића и принцезе Катарине и великог броја грађана.

После службе, више стотина грађана формирало је литију у Улици адмирала Гепрата која је кренула уз звона свих београдских цркава и храмова.

На челу литије свештеници су носили барјак са грбом Београда из 1938. године и Јерусалимски крст, витезови обучени у специфичну одећу из витешког доба махали су барјацима, док су питомци Академије војске Србије носили иконе из цркве Вазнесења, славску икону Скупштине града и Тројеручицу.

У литији су били заменик градоначелника Радмила Хрустановић, чланови Градског већа, председник и потпредседник Скупштине града Београда Милорад Перовић и Зоран Алимпић, као и домаћин славе градски одборник Зоран Луковић и велики број суграђана.

Поворка се задржала код Теразијске чесме, где је одржана прва молитва за здравље, срећу, благостање и мир Београђана, после чега је кренула улицама Кнеза Михаила и краља Петра Првог.

Код Саборне цркве је одржана "молитва за поштеду од страдања и најезде туђина, против међусобног трвења, за мир и благостање", а литија је потом, улицама - кнеза Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије, Добрињском - стигла до храма Светог Вазнесења.

У порти цркве, испред гранитног крста, на месту где су у склоништу 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања, погинули бројни Београђани, одржана је молитва, чиме је симболично затворен круг, а Београд "заокружен заједничком молитвом".

Спасовдан је један од 10 празника посвећених Христу и празнује се увек четвртком, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.

Као слава Београда, Спасовдан је почео да се обележева 1403. године, када је деспот Стефан Лазаревић прогласио Београд за српску престоницу, а после Другог светског рата први пут је слава града прослављена 1992. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.