Коме смета „Фијат”

Крагујевац – Самоуправни социјализам узвраћа ударац! Прошлог јутра у Крагујевцу је освануо плакат којим се радници „Фијата“ позивају на отпор и саботажу као „једину методу борбе која им је преостала“ у борби за боље услове рада.

Не зна се ко је аутор, можда нека неформална прокомунистичка организација, каквих у Крагујевцу има, можда неко од радника, који су се прошле недеље прочули по гребању „великог фиће“.

Подсећања ради, пре десетак дана радници треће смене су, највероватније шрафцигером, изгребали тридесетак аутомобила „500 Л“, спремних за транспорт до барске луке у Црној Гори. Били су, како су известили неки медији, незадовољни условима и ценом рада, али и понашањем једног пословође из Италије који им „није дао да оду на паузу и попуше цигарету“.

Није небитно ко је учествовао у изради плаката, али је далеко опасније то што је „инцидент“ изашао из фабричког круга и што се сада шири градом, истим оним који је пре пет година широких руку дочекао „спасиоца“ из Италије. Све са надом да ће „Фијат“ донети нова радна места, пре свега младима који у Крагујевцу чине 40 одсто од укупно 22.000 незапослених. „Бенвенути а каза“ – „Добро дошли кући“, писало је на платну развученом усред чаршије.

Шта се у међувремену догодило? „Фијат“ је дошао у Крагујевац и отворио око 3.000 радних места, с тим што је, претходно, без посла остало више хиљада „Заставиних“ радника. Многи од њих нису положили „Фијатове“ тестове, али на евиденцији незапослених завршили су и неки који су испунили све услове. Било је то јануара 2011. Од тада тиња незадовољство.

Оне који су имали среће да се запосле у „Фијату“ дочекали су нови стандарди понашања на послу. Нема кретања ван обележених стаза, нема пушења на радном месту, на посао се долази тачно на време, а одлази кад се посао заврши. Ако шеф каже да је потребан додатни ангажман, то се мора прихватити, с тим да се сваки сат прековременог рада плаћа.

Поводом недавне саботаже, „Фијат“ је издао саопштење у коме се наводи да су односи радника са менаџментом добри, да радници нису незадовољни условима и ценом рада, као и да неке културолошке разлике сигурно нису биле повод за гребање „великог фиће“.

„Реч је о изолованом случају“, написала је информативна служба компаније, наводећи да су услови рада у крагујевачкој фабрици „у складу са највишим стандардима“, те да менаџмент ради на „интеграцији“ радника и за њихову „добробит“.

Плакат у Крагујевцу с позивом радницима да гребу аутомобиле (Фото: Б. Карталовић)

Ипак, инциденти су се дешавали и раније, додуше не овако драстични. Поменућемо само један, који можда на најбољи начин одсликава дешавања у фабрици по доласку „Фијата“ у Крагујевац.

Уместо плаве, којом се полира шофершајбна, радник је користио жуту крпу за брисање хаубе. После неколико упозорења, пословођа из Италије је реаговао бесно и набио му крпу у уста. Наш „пролетер“ није остао дужан, узвратио му је песницом у браду. Очито су обојица били нервозни. Радник због „бесмислених“ упутстава и придика, а пословођа зато што овај није желео да се повинује. Треба рећи и то да су због затварања неких погона у Италији, многе пословође биле принуђене да дођу у Крагујевац, остављајући код куће миран породични живот.

С друге стране, поставља се питање могу ли наши радници да схвате да више нема „Заставе“, да на радном месту важе нова, строжа „правила игре“, у којима је радна дисциплина на првом месту. Највећи број, првенствено младих новопримљених радника је то прихватио, али има и оних старијих који не могу да забораве „стара добра времена“, која су изнедрила некада популарну девизу „радио не радио, свира ти радио“.

Колико су се времена променила, говори и то да је садашњи синдикат у „Фијату“ стао уз менаџмент компаније, осудивши чин радника, уз ограду да не треба кажњавати целу смену у којој су оштећени аутомобили, већ само појединце који су то учинили.

У „Фијатовој“ фабрици у Крагујевцу, која је 33 одсто у власништву наше државе, ради се у три смене по осам сати. То сасвим сигурно не може бити разлог за незадовољство. Проблем су плате. „Фијатови“ радници у Италији примају 1.200, у Пољској 1.000, а код нас нешто више од 300 евра.

И са већом платом у Србији се тешко преживљава, али шта ће рећи за материјални статус професора у основним и средњим школама. За разлику од „Фијатових“ радника, они су завршили факултете, а примају око 400 евра. И они се буне, али се још није десило да униште школу у којој зарађују за живот.

„Право радника на јавно организовање“, како пише на плакату на згради „Дома самоуправљача“ у Крагујевцу, данас више „не пије воду“. Свако ко ради, док ради, мора да поштује „правила игре“. У супротном, може да потражи новог газду. Уосталом, многи „Фијатови“ радници, незадовољни условима и ценом рада, већ су дали отказ и напустили фабрику.