Асанж и даље држи „бомбу”

Еквадор, Велика Британија, Шведска и САД – све ове земље везао је у неразмрсив чвор двоструких правних стандарда, најславнији Аустралијанац модерних времена, Џулијан Асанж (41). На дан када је у Америци почело суђење војнику Бредлију Менингу, коме прети највероватнија доживотна робија, министар спољних послова Еквадора Рикардо Патино најавио је долазак у Лондон да са својим британским колегом Вилијамом Хејгом покуша да разреши судбину аустралијског азиланта који би хтео да се дочепа јужноамеричког тла, али не може јер му прете хапшењем чим провири из еквадорске амбасаде у Лондону.

Оснивач „Викиликса” није у добром здравственом стању, годину дана пошто се као азилант уселио у омању просторију еквадорског посланства у Лондону, где му је омогућен приступ интернету, један пољски кревет и писаћи сто. Службеници амбасаде му чак и храну доносе у његово пребивалиште, а ту га посећују и светске мегазвезде. Последња је била Лејди Гага, која је са Асанжом вечерала последње вечери прохладног маја.

Није лако ни Енглезима да даноноћно мотре на овог азиланта. У фебруару је обелодањено да полицијска патрола испред зграде у којој је Асанж, кошта пореске обвезнике три милиона фунти.

Швеђани траже да се Асанж испоручи Стокхолму, зато што две девојке некадашње волонтерке у „Викиликсу” тврде да их је сексуално узнемиравао. Асанж тврди да је ту потпуно невин, али је страховао да ће га, једном кад буде испоручен Шведској, ова скандинавска земља предати Американцима где би га, како он мисли, чекала судбина слична оној кроз коју пролази војник Бредли Менинг.

Када се пре шест месеци у сусрет божићним празницима, са балкона обратио маси света, Асанж је најавио да ће ове године на интернетско видело изаћи још око милион компромитујућих тајних докумената којима ће бити разоткривене неславне активности „буквално сваке државе на земаљској кугли”.

Више од четири хиљада америчких интелектуалаца и уметника, међу којима су Ноам Чомски, Мајкл Мур и Оливер Стоун, упутили су подршку Асанжу, и потписали петицију да се не омета новинарство, и да се омогући слободан проток информација, уколико су оне истините.

Асанж је материјал за „Викиликс” добио од Менинга, који је служио у Багдаду и као нижи обавештајни аналитичар имао приступ поверљивој интерној мрежи и бази података дипломатске преписке Стејт департмента са свим амбасадама на свету. У сарадњи са неколико водећих светских листова („Њујорк тајмс”, „Гардијан”, „Ел Паис”...) мноштво компромитујућих депеша, којим се између осталог обелодањују „колатерална убиства” у Ираку и Авганистану, али и послушнички однос многих функционера у малим земљама према дипломатама из САД, постало је доступно целокупној светској јавности крајем 2010.

У интервјуу који је дао либералном телевизијском каналу „Демокраси нау”, Асанж предочава да је суђење Менингу представа срачуната да застраши све „звиждаче” (узбуњиваче) без чије помоћи истраживачко новинарство не би било могуће.

Асанж одбија да је икада сексуално нападао своје две познанице у Шведској, томе у прилог говори и чињеница да против њега није ни дигнута оптужница у Стокхолму, већ да Скандинавци траже његово изручење само да би дао свој исказ. Он међутим сумња, што наговештава и његов адвокат, славни шпански судија Балтазар Гарсон, да је Вашингтон подигао тајну оптужницу против њега, и да би се Асанжов боравак у Стокхолму искористио да буде пребачен на суђење пред војним судом у САД.

Иако је већ безмало годину дана заробљен у једној просторији, Асанж држи информативну нуклеарну бомбу у својим рукама. Он у једној секунди, новим информацијама може преко интернета да поремети односе у свету и дискредитује многе водеће државнике. Тешко да ће пред таквом пакленом „сачекушом” Лондон или Стокхолм бити у стању да размишљају својом главом и да слушају правне савете стручњака за међународно право. Најважније је и најхитније Асанжу одузети интернет. А то, како ствари стоје у овом времену глобалне умрежености, може да се оствари само на неком месту попут Гвантанама.