Дунав ће расти пола метра дневно

Кад рекордно висок поплавни талас из централне Европе, где је за собом већ оставио и жртвe, данас или сутра стигне у Србију, ниво Дунава ће и код нас расти по пола метра дневно. Можда и више, пошто је на Бездану, где велика река увире у нашу земљу, већ јуче по подне водостај за 71 центиметар премашио онај од претходног дана. Улазак у ванредну одбрану од поплава, макар у Војводини, која ће прва примити удар, известан је.

Надлежни се помало прибојавају да није немогуће и да ситуација буде још гора, па да постане нужно да се прогласи и ванредна ситуација, јер проток реке – количина и брзина воде, од које умногоме зависи да ли ће се задржати у кориту или покуљати на копно – већ је сада код Братиславе већи него што Ђердап може да пропусти без изливања. Због релативно високог нивоа река у протекла два месеца, земља нам је натопљена водом. Тако засићена, неће моћи много да прими воде ако се Дунав великом количином пробије ван корита, па би, у том случају, већи део воде остао на површини копна, ширећи се и гутајући све већи простор.

Наруку нам иде то што остали водотоци у Србији мирују, пошто су се још раније отопиле огромне залихе снега на Алпима и Карпатима. Та опасност је прошла али се десило оно што нико није предвидео – пале су велике кише у средњој Европи, које су помамиле Дунав. Киша у том делу континента и даље пада. Наши метеоролози предвиђају да ће падавине, мада не тако велике, задесити и нас. Они не очекују драматичан пораст водостаја, али ни њихове колеге из Немачке нису виделе шта им се спрема.

Док у Будимпешти већ алармирају и војску и полицију јер се плаше огромног таласа, код нас кубуримо и са средствима за стручне службе које су задужене за одбрану од великих вода.

– Годишњи минимум за редовно одржавање заштитних објеката, попут насипа и брана, и за одбрану од поплава износи 800 милиона динара. У просеку се издваја око 300 милиона. У протеклих пет година санирали смо и реконструисали 150 километара насипа, углавном из средстава Светске банке и Фонда за капитална улагања. Пошто нема довољно новца за редовно одржавање, број слабих места у линији одбране је константан. Тренутно је то око 70 слабих места – кажу у „Водама Војводине”.

За „Србијаводе” однос потребног и доступног новца још је неповољнији – имају свега трећину своте с којом би били мирни.

– На седници Штаба за ванредне ситуације у децембру обећано нам је 185 милиона динара за санацију најкритичнијих места. Та средства нису стигла. Зато смо из нашег буџета за редовно одржавање издвојили новац за инвестиције, односно за сређивање од 15 до 20 најслабијих тачака. Процедура јавних набавки још траје и то ћемо моћи да завршимо тек када поплавни талас прође. Црпне станице нам практично непрекидно раде већ два месеца због прилично високих водостаја. Колико год оне пумпале, воде у земљишту још има много а ми смо потрошили и непредвиђен новац за одржавање тих станица у погону. Сада им је, после толико рада, и ремонт потребан, пара нема а ни времена јер поплавни талас долази – објашњава Горан Пузовић, директор „Србијавода”.

Интензивна одбрана од великог поплавног таласа прилично и кошта, па би већ и неколико дана такве жестоке борбе однело више новца него што републичка Дирекција за воде сада може себи да приушти.

– За ову годину, кад се одбије свота потрошена на враћање дугова из претходних сезона, остало нам је само око 900 милиона динара. Педесетак милиона смо већ потрошили. Свакако ћемо морати да на одбрану трошимо средства намењена редовном одржавању, што значи да ћемо и идуће године опет бити „кратки”. Нови Сад је добро заштићен, Београд такође. Важно је да поплавни талас не направи хаос у Војводини, јер након ње требало би да ослаби. Већ сада, док се на Бездану ниво Дунава знатно подигао, водостај у Земуну готово да мирује – наводи Миодраг Пјешчић, директор Дирекције за воде.