Куд плови овај брод?

Kуд плови овај брод? Светски, не овај наш. И то у погледу привредног раста. Није реч о томе да ли ће еврозона у следећем кварталу забележити раст, него о дугорочном привредном расту, који је највећи део светске популације из сиромаштва довео до просперитета.

Привредни раст има два извора. Један је акумулација производних фактора (капитала и радне снаге, укључујући и људски капитал), а други је раст продуктивности, који се на дуги рок своди на технолошки прогрес. Акумулација производних фактора, све више и више инвестиција и запослених, не може да доведе до спектакуларних резултата, између осталог због дејства закона о опадајућим приносима. Што се више капитала акумулира, односно ангажује, мања је продуктивност његове додатне јединице. Због тога је неспорно да је огромно увећање материјалног богатства људи у последња два века последица убрзаног технолошког прогреса. А тај технолошки прогрес није пао с неба, него је последица улагања у истраживање и развој. Некада су појединачни проналазачи стварали преокрете, а данас су то огромне организације, неке од њих у оквиру приватног, неке јавног сектора.

Како ствари данас стоје? Песимисти, нарочито они из научних кругова, кажу: не тако добро. Прво, технолошке иновације у протекла два века, које су из основа промениле наш живот, биле су релативно лаке у односу на оно што нас чека. Најлакши проналасци су већ остварени, долази време у којима су нова технолошка решења све тежа и тежа – удара се у нове, чвршће границе. Поред тога, данашњи технолошки прогрес не доводи до онако великих ефеката на људски живот или процес производње као што су то чинили некадашњи. Дуплирање меморије хард дискова новије генерације нема онај ефекат који је имала електрификација. Да не помињем напредак медицине и искорењивање многих болести. Данас су преостали само тежи противници, попут оних онколошких или кардиолошких. Друго, закон о опадајућим приносима делује и у истраживању и развоју, па што је више ресурса уложено у ту делатност, додане јединице тих ресурса имају мању продуктивност – не могу се очекивати проналасци сваки дан, тим пре што истраживање и развој не функционишу као покретна трака. Треће, и можда најбитније: прилично је спора дифузија нових технологија, односно успорен је ефекат технолошког прогреса на увећање продуктивности. Крајем осамдесетих година прошлог века нобеловац Роберт Солоу је забележио: „Свуда можете да видите компјутерско доба осим у статистици продуктивности”. Још добар део револуције у области информационо-комуникационе технологије није искоришћен за увећање продуктивности. Интернет је омогућио побољшање квалитета живота, али још није довео до револуције у области продуктивности.

Делује озбиљно, но да видимо да ли има и добрих вести. Има их – оне су углавном у вези са глобализацијом. Прво, подизање нивоа развијености земаља некадашњег трећег света неминовно ће довести до децентрализације истраживања и развоја, интензивирања те делатности и повећања конкуренције на том плану. Засад је истраживање и развој концентрисано у најбогатијим земљама света, па се технолошки прогрес у свету своди на дифузију нових технологија из богатих у оне друге земље. Тешко да ће таква ситуација опстати. Пробој Индије у области софтвера показује да се ствари мењају. Друго, подизање нивоа дохотка у бројним земљама условљава да многи људи више нису сиромашни и стога се могу посветити не само преживљавању него и улагању у сопствени људски капитал, улазницу за активности у домену истраживања и развоја. Ипак, још је много талентоване деце из сиромашних земаља укључено у сурову борбу за преживљавање њихових домаћинстава од најмањих ногу. Треће, нико не улаже у истраживање и развој без могућности да поврати уложено. Све се више инсистира на доброј заштити права интелектуалне својине као предуслову за исплативост истраживања и развоја. Четврто, глобализација нуди све веће и веће пословне могућности. Технолошка иновација примењена у производњи може лакше да буде исплатива на великом, глобалном тржишту, што поспешује примену нових технологија.

Као и увек када је реч о будућности, она је неизвесна. Јесте да постоје проблеми (изазови, модерним речником речено), али постоји и нада, односно прилике. Што се више пажње посвети ономе што нас чека, можемо да се припремимо и да, можда, утичемо да исход буде више у нашу корист. И да се одвојимо од туробне свакодневице којој смо изложени. Европљани, да ли ће у следећем кварталу бити раста? Ми, да ли ћемо у овом кварталу добити датум? 

Професор Правног факултета Универзитета у Београду