Инвазија на гене

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У пресуди која се већ сврстава у ред историјских, Врховни суд САД је легализовао закон државе Мериленд по којем полиција може да узима генетичке (ДНК) узорке онима које ухапси због сумње да су починили тежа кривична дела. Иако сличне законе има и 27 других америчких држава, пресуда се сматра отварањем врата за „инвазију на гене” и описује као нови залазак „Великог брата” у сферу грађанских слобода.

Одлука је донета тесним прегласавањем (5 : 4) и ретком комбинацијом међу деветочланим већем највише судске инстанце Америке, која је уједно и уставни суд. Мало је наиме поремећен традиционални однос снага између пет конзервативаца (оних које су именовали републикански председници) и четворо либералних делилаца правде (именованих од стране демократа у Белој кући). У десни табор претрчао је један либерал, а у леви један конзервативац.

Позитивно мишљење о оправданости нове процедуре за регистровање осумњичених – стандардном узимању отисака прстију и фотографисању придодато је узимање бриса из уста – образложено је „легитимним интересом органа реда за идентификовање ухапшених”.

Конзервативни судија Ентонин Скалиа, који је гласао против, сматра међутим да је ово „вероватно најважнија одлука о кривичној процедури у последњих неколико деценија”.

„Ова пресуда ће без сумње погодовати решавању више злочина, али томе би такође допринело ако бисмо узорке ДНК узимали и од сваког ко лети авионом, прибавља возачку дозволу или похађа неку јавну школу”, били су аргументи овог судије, који сматра да „поносни људи који су написали повељу о нашим слободама не би радо своја уста отварали за краљевску инспекцију”.

Главни страх је да ће стварањем огромне базе генетичких података – наведено је да до 23 године лисице на рукама искуси скоро трећина Американаца, док полиција годишње ухапси око 12 милиона људи – држави бити омогућено константно и свеобухватно праћење.

За разлику од отисака прстију (методе идентификације која се користи од краја 19. века), које је само нечија спољна карактеристика („фенотип”), ДНК (у пракси од краја осамдесетих година прошлог века) је „генотип”, план нечијег целог организма.

„Ако држава има мој отисак прста, то је као да има мој матични број, али са ДНК има цео ’оперативни систем’”, прокоментарисао је ово Ноа Филдмен, професор уставног и међународног права са Харварда.

Са становишта грађанских слобода, спорно је што се брис ДНК узима само ухапшенима, који имају статус осумњичених – кривица им није судски доказана – па у том моменту нису криминалци. Што се тиче ограничења да су осумњичени за „тешка” кривична дела, то је релативно, јер се с разлогом страхује да ће то постати рутинска пракса.

„Ваш ДНК ће бити узет и убачен у националну архиву ако сте ухапшени било кад, оправдано или не, из било ког разлога”, упозорио је судија Скалија.

Употребљена је и метафора „генетски паноптикум” („паноптикум” је идеја о специјално конструисаном затвору у којем су сви затвореници у сваком моменту чуварима видљиви).

Судија Скалија, чије се мањинско мишљење овим поводом највише цитира, ово је упоредио са „претресом без судског налога”, јер онога коме је узет узорак ДНК може да повеже са неким кривичним делом. То се у пракси већ догађало: било је неколико запажених случајева у којима су генетичким анализама решени неки злочини већ дуго у архивираним досијеима, као и ослобађања неких који су невино оптужени.

Утисак је да ће ова бука, као и сличне досад, проћи, као још један пример како грађанске слободе и приватност одступају пред незаустављивим маршом технологије.

----------------------------------------------------------------

Именовање Сузан Рајс

Вашингтон – Томас Денилон, један од досад најближих сарадника председника Обаме, одлази раније него што је очекивано са места саветника за националну безбедност, а ту улогу ће преузети досадашња амбасадорка САД у Уједињеним нацијама Сузан Рајс. Њу ће у Њујорку заменити познати борац за људска права Саманта Пауерс.

Ово је суштина јуче објављеног новог распореда у Белој кући, који би, према првим анализама, могао да донесе и извесну промену америчке безбедносне и спољнополитичке стратегије, будући да је Рајсова – која је крајем прошле године због опструкције републиканаца у Сенату одустала од кандидатуре за шефицу дипломатије – заговорник америчког интервенционизма, поготово због спречавања хуманитарних катастрофа. Она ће на новом месту бити утицајнија него што би била на челу Стејт департмента, а њено именовање за саветника за националну безбедност не захтева одобрење Сената.