Визуелне слике света

Недеља дизајна први пут је код нас одржана прошле године. Тада је фестивал трајао 6 дана и звао се бренд².Овогодишњи фестивал назван је чеинџ².. Главни део фестивала, конференцијски део, за разлику од прошлогодишњег организован је, и тематски подељен, на три дана. Био је концизнији и јаснији, самим тим и бољи.

иновејшн²  дан први

Акценат је стављен на креирање идентитета, оглашавање и методологију формирања бренда неких региона (Денис Ивошевић,Ђузепе Лана из фирме Алези и Ник Кларк из Партнерс из Лондона). Занимљиво је било чути причу о развоју  штампаних медија и изграђивању митова на примеру два часописа Ајкон и Криеитив Ривју које су нам представили Маркус Феирс и Марк Синклер. Како би опстали и повећали читаност и атрактивност они будућност виде у развоју таквих пројеката на интернету. Једно од најзанимљивијих предавања тог дана, било је оно Саше Видаковића, који је каријеру изградио у Енглеској где је основао свој студио за дизајн. Скренуо је пажњу на важност истраживачког рада и припреме за реализацију пројеката.

Не знамо колико се сегмент архитектуре овогодишње БДН може одвојено посматрати. Чини се да је он данас, више него икад повезан  са дизајном. Ипак, нека од предавања била су "чисто" архитектонска, са акцентом на плану, пројекту, урбанизаму. Првог дана, било је то предавање архитекте Хесуса Марина Паскуала, о "Билбао ефекту" у винском региону Роха, и потпуно структуралном приступу грађења објеката налик оном чувеног Френка Герија.

револушн²  – дан други

Петак је био револуционаран дан, у сваком смислу. Видело се колико смо далеко иза развијених делова света. Није у питању само развој технологије, нити могућности које отвара тај развој, већ и простор који пружа огромну креативну ширину насталу пре свега захваљујући доброј организованости, детаљном истраживању, а потом, планирању. Хела Јонгериус, Патрициа Уркиола, Матали Красет, Гај и Ђино, Рени Рамаркс и Винка Дубелдам показале су нам колико на једноставан начин свет може бити префињен и функционалан.

Рени Ремаркс привукла  је пажњу духовитим пројектима, код којих дизајн има функцију директног утицаја на друштво. Познато је да у Холандији сви купују флаширану воду иако је квалитет њихове воде најбољи у Европи. Зато је Рени са својим тимом одлучила да за исту цену флаширане воде продаје празне пластичне флаше које би грађани могли да пуне водом из чесме.

Мало другачију тему за размишљање дала је Винка Дубелдам, директорка Архи-Тектоникс студиа у Њујорку. Њени радови нас наводе на размишљање да је архитектура услужна делатност и као таква везана за тржиште, али да у контексту грађевинског бума, архитектура не сме остати само пројектна документација, мора остати аутентична, другачија, јаког ауторког израза, наводећи при том неке своје грешке из којих ће, како тврди, и сама доста научити. Крај дана био је резервисан за један од најуспешнијих архитектонских студија у овом делу Европе – студио Бевк Перовић. Представили су се сведеним и одлично изведеним формама које су последица труда уложеног у процес пројектовања, али и у процес саме изведбе објекта. Аутори су показали резиденцију амбасаде Холандије у Љубљани. Архитектура ту није само уметничка делатност, него обухвата и шири културно-социјални и инжењерски део што је чини комплетном. Још један објекат, Студентски дом у Љубљани, потврдио је ваљаност њиховог приступа. Конструкција, функција, детаљи постављени у савршеној равнотежи,  потврђују да је овај Студио нешто најбоље  што се десило у новијој архитектури Словеније.

еволушн² – дан трећи

Најављен као. Марва Грифин, кустос Сателит Салона, који се одржава у оквиру миланског сајма намештаја а који промовише младе дизајнере отворила је овај, најзанимљивији дан где су се као предавачи представили они који путују кроз разне креативне нивое, тј. они којима је тешко да се на једном пољу дуже задрже. Савремени гуруи дизајна способни да говоре више визуелних језика истовремено. Грифин је изнела веома занимљив коментар – Ваши професори су долазили на Сателит салона, али нисам виђала ваше студенте. Мислим да је то потребније вама младима, они су већ стари. Уследило је предавање Мирка Илића, политика и дизајн. Смењивали су се графички врло јаки и једноставни плакати, чистих површина и јаких боја, са јасним анти-ратним порукама.

Мирко се осврнуо и на питање упућено из публике  – како мале земље попут Србије могу да се приближе свету, а да притом задрже своју посебност.

Сви виде све, то је добра страна глобализације, лоша страна је што сви мисле да морају радити исто. Том великом столу, рекао је, ви морате донети властито јело, нови зачин. Нови начин кувања. Ником не требате, ако радите као они.

Најмлађи предавач, али један од најпознатијих био је Ора Ито. Занимљив не само због производа које је дизајнирао, него и због начина на који је доспео у светски врх. Након што је напустио школу, јер није имао пара да плати семестар, почео је да замишља како би то било када би га позвале велике компаније и тражиле да им дизајнира производе. Поставио је радове на сајт и убрзо је почео да добија стварне понуде. Ово је одличан пример онога што је Мирко саветовао младим дизајнерима – баците удицу, иначе нећете ништа упецати, ако не купите лото листић, никада нећете освојити премију. Ора Ито одаје утисак скромног момка, и врло отворено прича о својим почецима. Данас је прича другачија. Клијенти су му Адидас, Тојота, Лореал, и многи други. Публика је имала прилику да види и кухињу коју је дизајнирао за Горење.

Плејади феноменалних предавача, придружио се Рем Колхас, холандски архитекта и тероретичар, добитник Прицкерове награде. Рекло би се да је ово предавање било најсвеобухватније, бар што се архитектуре тиче. Упутио нас је у начин размишљања на својим пројектима, ЦЦТВ, Централна библиотека у Сијетлу и др. Сви ти објекти делују као жив организам, али поседују савршену математичку логику и функционализам, брижно положен у средину са којом егзистира у јакој симбиози.

Ова конференција потврдила је да  визуелну слику савременог света заправо стварају дизајн и архитектура. Дизајн производа као и графички дизајн само су пратећи елементи комплексног креативног процеса. Индивидуална форма рада уступа место колективима и озбиљним тимским истраживањима и реализацијама. Лични идентитет постаје колективан и онолико квалитетан колико је тим способан да пронађе јединствено кодиран начин изражавања и имплементира га не само у тренутак настајања него и у будућност. Све то је повезано са све присутнијом глобализацијом и ширењем тржишта, потискивањем аутентичног, па је у том смислу потребно много знања и снаге да се активирају артерије различитих културолошких система. За такав начин рада није довољно имати стручан тим људи који одговорно и професинално обављају свој посао, већ је потребно и одговарајуће тржиште: наручиоци који морају имати јасно издиференциране кораке своје будуће стратегије, као и потрошачи спремни на понуђени степен продуктивности. Сви чиниоци овог процеса зависе једни од других развијајући се у међусобној интеракцији.

Сви ови аутори такмиче се у свестраности и спремности да прихвате мултидисциплинарност своје професије као неминовност. Као искорак из реалности служе им    ауторски пројекти, углавном уметничке природе, са елементима искустава стечених у дугогодишњем раду.