Убијани без суда на шабачком мосту

Шабац – Окружни суд у Шапцу рехабилитовао је чувеног предратног инжењера Александара Бучина, који је 27. октобра 1944. године лишен живота из идеолошко-политичких разлога, од припадника партизанског покрета, а без одлуке суда и спроведеног поступка. Бучин је пети на списку угледних грађана, ликвидираних на савском мосту одмах по ослобођењу Шапца, чија је трагична судбина деценијама била забрањена тема у граду. Ових дана, пред истим судом усвојено је још неколико захтева за рехабилитацију жртава комунистичког прогона и насиља.

Александар Бучин рођен је у Москви 1902. године, где је завршио основну школу, а затим се са породицом преселио у Ростов на Дону. Октобарска револуција (1917) затекла га је као кадета царске војне академије, из које је кренуо у емиграцију и стигао у Србију. У Београду је млади Бучин завршио гимназију, па Грађевински факултет (1925). Као дипломирани инжењер, неколико година је радио на хидрометријским мерењима Дунава, Саве, Тисе, Драве, Велике Мораве, Тимока, Пека и Млаве.

Са решењем о запослењу Министарства грађевина, Бучин је у Шабац дошао 21. фебруара 1930. године. У овом граду урадио је генерални регулационо-нивелациони план, план водовода и канализације вароши, пројекте за управну зграду "Зорке", стамбену колонију исте фабрике, градску тржницу, марвену пијацу... Био је надзорник градње хотела "Зелени венац", а од 1932. године поседовао је и сопствену фирму за пројектовање и извођење грађевинских радова.

Захтев за рехабилитацију инжењера Бучина поднела је његова ћерка Татјана Бучин-Павловић, која је навела да се отац није бавио политиком и да није био ни на једној идеолошки супротстављеној страни. Била је присутна када је ухапшен 24. октобра 1944. године у њиховој породичној кући у улици Лазе Лазаревића, одакле је одведен у злогласни шабачки Окружни затвор. Истога дана, мајка Ружица, брат Димитрије и она избачени су на улицу, а сва имовина им је конфискована у корист нове власти.

Четири дана касније, на згради садашњег Народног музеја и на излогу такозване Ранковићеве апотеке изашао је списак са именима 36 познатих Шапчана, који су као "народни непријатељи" погубљени на железничком мосту. Иако се име инжењера Бучина налазило на петом месту, породица никада није добила званичан акт о његовој смрти (такође ни породице осталих жртава). У кућу Бучинових уселило се одељење Управе државне безбедности за округ подрински. Овај спратни објекат у центру града још се налази у поседу полиције.