Ћирилица стиже из Кине

Чачак – Управни одбор Међународног центра књижевности за децу „Змајеве дечје игре” из Новог Сада одлучио је да ове године награду за изузетан допринос популарисању литературе за најмлађе додели Издавачкој кући „Пчелица” из Чачка.

Колектив од дванаесторо младих људи већ је стекаоуглед иако послује тек десет лета. Лани су, наиме, објављене 303 књиге чији су штампар, издавач или аутор Чачани, и од тих наслова чак 181 изашао је из „Пчелице”. Такав рад обезбедио је кући право да, као једна од ретких у српскoj провинцији, издаје школске уџбенике.

– Од 2010. поседујемо лиценцу Министарства просвете Републике Србије којом се дозвољава издавање уџбеника и наставних средстава за предшколско и основно образовање и васпитање. Већ имамо много лиценциране литературе, док директно одобрење Министарства за коришћење у настави има 14 наших књига за ученике од првог до четвртог разреда, и још три намењене деци у вртићима. То је велики успех за наш ауторски и издавачки тим који се бави писањем образовне литературе за најмлађе – каже за „Политику” власник и директор „Пчелице” Горан Марковић.

Он је, почетком столећа, радећи као учитељ у чачанској ОШ „Милица Павловић”, заједно са колегиницом из школе Мајом Кораксић штампао 500 радних свезака из математике, за први и други основне, али није био сигуран у добар исход свог првог издавачког подухвата.

– Ако посао пропадне, одредили смо које ћемо ствари из куће продати. Прежалио сам неки музички уређај, који срећом нисам морао да продам.

Марковић прича да је „Пчелица” увек настојала да приближи издања деци свих узраста.

– Наши најмлађи читаоци још су у пеленама пошто имамо тактилна, тврдо коричена издања за бебе, како би деца до 24 месеца додиром стварала навику. Следе звучне књиге намењене трогодишњацима који их доживљавају више као играчке, а затим најразличитије врсте сликовница, сада и магнетне, за узраст од три до шест година. Тим поколењима родитељи морају да читају. Наша најтраженија књига је управо она за бебе. Има огледалце и подражавајуће материјале, њу и родитељи воле.

„Приче из шуме” су Марковићева омиљена едиција.

– Аутор текста је једна ветеринарка, а илустратор из Београда. Замисао је да приближимо деци проблем социјализације, рецимо, причом о веверици Мими која нема реп али има истанчана чула.

Како каже наш саговорник, у чачанској штампарији „Светлост” штампају већину издања, док је лане 20 наслова „Пчелица” штампала чак у Кини.

– Реч је, махом, о издањима која не могу да изведу чачанске штампарије. Тај посао иде преко светских издавачких кућа, „Јузборн”, „Макмилан” или „Пингвин” са којима електронски размењујемо плотере, односно нашу припрему. Они то шаљу у Кину, одакле нам пред штампање интернетом понуде узорке. Одштампани тираж затим бродом путује из Хонгконга у Копар, одатле нашим камионом у Чачак. Са царином и превозом, та књига кошта мање него да смо је штампали у Чачку – вели Марковић.

Како каже издавач, четири генерације, садашњи седми и осми разред основне и прва два средње школе, „изгубљене су што се тиче читања”:

– Они више не читају ни лектиру, седе на Фејсбуку и баве се полуписменом разменом порука. Интернет, разуме се, има своје место, али читање не може да се прескочи. Човек који нема машту је ограничено биће које не функционише.