Масовно шпијунирање Американаца

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У Вашингтону је управо избила нова афера која баца непријатно светло на владу председника Барака Обаме, док се она још испетљава из неколико старих. Британски дневник „Гардијан” објавио је у среду увече на свом сајту извештај вашингтонског дописника о тајном судском налогу којим се од телекомуникационог оператера „Верајзон” тражи да „на дневној бази” Националној безбедносној агенцији доставља листинге телефонских разговора свих својих пословних клијената.

Надлежни, које су контактирали и „Гардијан” и многи домаћи медији, нису ово желели да коментаришу, али је упадљиво да нису ни оповргли. Према првим оценама, реч је у ствари о наставку праксе свестраног шпијунирања Американаца, озакоњене непосредно после велике безбедносне кризе коју је донео напад Ал Каиде 11. септембра 2001, а ово је прва потврда да је с тим наставила и Обамина влада.

Неименовани виши функционер владе јуче је, не потврђујући веродостојност овог извештаја, објаснио да подаци захтевани поменутим налогом не садрже идентитет претплатника нити садржај разговора. Тражене информације су, како је рекао, „кључне за заштиту нације од терористичких претњи”, јер надлежним службама омогућавају да открију контакте осумњичених терориста, а нарочито оне који против безбедности САД раде са њене територије.

Обамина влада је још под ватром после открића да је Департмент правде издао налог за достављање листинга новинара Асошијетед преса, како би се открило ко им је доставио податке о једној противтерористичкој акцији.

Налог који је у средишту нове афере издао је тајни суд за надзор страних обавештајних података (ФИСА) и засад није јасно да ли је у питању једнократно овлашћење или рутинско продужење. Експерти сматрају да је пре реч о овом другом. Налог, иначе, забрањује примаоцу да открије његово постојање. Издат је 25. априла и важи до 19. јула.

Национална безбедносна агенција (НСА) је највећа шпијунска агенција. Њена надлежност су искључиво електронске комуникације. Сматра се да она рутински „усисава” и компјутерски (по „кључним речима”) филтрира готово све телефонске и интернет комуникације на планетарном нивоу. Седиште јој је у Форт Миду, држава Мериленд, око 40 минута вожње од Вашингтона.

По њеном оснивачком акту из 1952. године, надлежна је само за шпијунирање страних ентитета, али после 11. септембра, доношењем такозваног „Патриотског закона”, њена, као и овлашћења других тајних служби, знатно су проширена. У ствари, наводно повећану сигурност (која, како је показао недавни инцидент на Бостонском маратону, није загарантована) Американци су платили великим залажењем државе у њихову приватност.

Иако су достављани листинзи (по налогу само за пословне кориснике „Верајзона”) такозвани „метаподаци” (они који у себи садрже и друге), у којима нема имена корисника, они садрже све друго: место, време, полазни и бирани број и дужину разговора – на основу чега НСА може једноставно да идентификује кориснике. „На велико” су достављани подаци, како о локалним и међуградским, тако и о међународним разговорима.

О овако свеобухватном шпијунирању грађана велика дебата је вођена и 2006, када је дневник „Ју-Ес тудеј” обелоданио да НСА „тајно прикупља телефонске листинге десетине милиона Американаца”, које им достављају телефонски оператери као што су АТТ, „Верајзон” и „Белсаут”. Тада је констатовано да се тако формира највећа база података која је икад постојала.

Да се та пракса наставља, већ две године јавност упозоравају два сенатора из (Обамине) Демократске партије, Рон Вајден из Орегона и Марк Удал из Колорада, иначе чланови Обавештајног комитета који имају увид у послове тајних служби. Заклетва коју су потписали спречава их, међутим, да о томе износе детаље, па су само могли да указују на „екстремне интерпретације” постојећих законских одредби да би се оправдало домаће шпијунирање без преседана.

Овим поводом медији цитирају изјаву заменика правног директора Америчке уније за грађанске слободе (АЦЛУ), који каже да са становишта његове организације „програм не може бити алармантнији”. „То је исто као кад би Еф-Би-Ај испред сваке куће и стана у земљи поставио агента који евидентира ко улази и излази”. „Надзор НСА без преседана” осудио је и Центар за уставна права из Њујорка, указујући да има места преиспитивању уставности Патриотског закона.