Пролеће донело нова радна места

Ако је судити по статистичким подацима у Србији се веома тешко запошљава, али се зато веома лако остаје без посла. Први спискови су веома кратки, али су зато ови други готово бесконачни. То најбоље доказују подаци Републичког завода за статистику за прва два месеца ове године када је број запослених опао за 9.210 људи. Сваког дана без посла је остајало око 150 људи. У јануару 6.295, а фебруару још 2.915.

У наредна два месеца, међутим, вишегодишњи тренд губитка радних места, што је највећа мука грађана Србије, као да се преокренуо. У марту и априлу у правним лицима, односно у великим и средњим предузећима, кажу у Заводу за статистику, број запослених повећан је за 2.826 људи.

Кад запосленост почне да расте, то је прави знак да криза јењава – један је од аксиома економске науке. Да ли је почетак краја кризе у Србији на помолу?

Да је тако политичари би ту вест разгласили на сва звона. На жалост, изгледа да није.

По рачуници Мирослава Здравковића, уредника портала макроекономија.орг, прошле године је сваког дана, у просеку, рачунајући и нерадне дане, списак запослених у Србији био краћи за 43 имена, односно за 15.750 у целој 2012.

Упркос берићетнијим марту и априлу, у прва четири месеца, у односу на крај 2012. године, списак запослених био је краћи за 6.379 имена. У априлу 2013, у поређењу са априлом 2012, број запослених у испитаним предузећима био је мањи за 6.692, односно за 0,5 одсто.

Индустријска производња од почетка године до краја априла била је већа за 5,3 одсто него у истом периоду 2012. У прва четири месеца извоз је повећан 24 процента, док је бруто домаћи производ у првом тромесечју био већи 1,9 одсто. Ти подаци су у Министарству финансија и привреде схваћени као наговештаји изласка земље из рецесије. Али, на основу наведених охрабрујућих тенденција министар Млађан Динкић није закључио да се у овој години може очекивати раст броја запослених, а са тим и стандарда.

Напротив, његов помоћник задужен за привреду недавно је поручио:

– Да би Србија осетила бољитак, да би почела нова запошљавања, потребан је индустријски раст од пет до седам одсто неколико година узастопно – изјавио је Александар Љубић, државни секретар у Министарству финансија и економије.

Према Динкићевим речима, у овој години се очекује да дође до опоравка привреде, али не и до раста запослености. У најбољем случају, број незапослених не би више убрзано растао. Број нових радних места могао би да надмаши број отпуштених тек у 2014. години, записано је у Фискалној стратегији 2013–2015.

За Милојка Арсића, уредника ,,Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке, за повећање броја запослених потребно је да БДП Србије расте најмање четири до пет одсто годишње, а аналитичари ФРЕН-а су проценили да ће ове године порасти најмање 1,5 одсто.

– Да би дошло до повећања запослености потребно је покретање привредне активности и у другим секторима, осим у аутомобилској индустрији и преради нафте, али и додатне реформе – указује Арсић.

И Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) указује да економска наука каже да без раста БДП-а од пет одсто нема ништа од повећања запослености. Србија је у процесу изласка из рецесије, али су за потпуни опоравак привреде неопходне свеобухватне структурне реформе, пре свега у јавном сектору. По његовим речима, сада је добар тренутак да се тај почетни позитиван сигнал искористи да се крене у суштинске реформе које би донеле раст запослености, оживљавање животног стандарда грађана и подизање продуктивности рада у привреди.

– Без резова у јавном сектору српска привреда ће и даље бити у коми. Вештачки ће се одржавати у том стању све док буде било државне имовине на продају – тврди Ђоговић.

---------------------------------------------

Подаци нису коначни

На питање – како се могу протумачити велике осцилације у кретању (не)запослености на почетку 2013. године, у Заводу за статистику су нам рекли да нису уочили никакву специфичност.

Реч је о претходним резултатима, односно оцене промене броја запослених урађене на основу анкете о кретању запослености

у узорку месечног истраживања о запосленима и о зарадама, који обухвата око 65 одсто запослених у правним лицима. Наведени подаци нису оцена кретања запослености у смислу укупне запослености, већ у популацији која се дефинише као скуп великих и средњих предузећа, што не представља индикатор промене броја запослених у целини популације радно способног становништва.

Веселинка Шкиљевић, начелница Одељења за статистику запослености и зарада, напомиње да ће коначни подаци за март 2013. бити познати крајем јула, што значи да су подаци у приложеној табели прелиминарни.