Нова лекција од Белгијанаца

Више нам ни математика не може помоћи, иако се Синиша Михајловић  више пута позивао и на ту солуцију. Сада нам више нема спаса. Резултатски, наш тим је потпуно подбацио, играчки такође, иако смо имали друга очекивања. Михајловић за годину дана рада на клупи „орлова” није успео ни да формулише јасан тим. Стално мењање тима, лоша атмосфера са играчима, све то је утицало на слаб резултат. А све је могло бити другачије…

Србија је у утакмицу са фаворизованим противником ушла са очекиваним тимом, баш оним који је два дана раније најављивао селектор Михајловић, потпомогнута у нападу са двојицом Партизанових полетараца Марковићем и Митровићем, пред којима није био ни мало лак задатак. Требало је пронаћи пут до гола противника, проћи поред Ван Бујтена и Компанија, двојице можда и најбољих дефанзиваца у Европи. Кренули су наши играчи од првог минута одлучно у жељи да оставе што бољи утисак. Са друге стране домаћин је деловао доста мирно, тражећи организованом и дисциплинованом игром своју шансу, и то после наших грешака.

Иако смо на почетку меча били у пуном налету, ваљда жељни да докажемо да вредимо много више него што то показује место на табели, Белгијанци су до прве велике прилике дошли већ у 13. минуту. Није прошло пуно времена од њиховог вођства. Најпре је Вицел са леве стране упутио оштар центаршут ка нашем голу, лопта је прелетела комплетну одбрану дошла на главу право на Де Брујну, који је био остављен од стране Коларова, и онда прецизним шутем у ближи голманов угао прошла између стативе и руку голмана Стојковића, који је додуше, у тој ситуацији могао много боље да реагује: Белгија – Србија 1:0.

Који минут касније, пошто је Белгија успоставила жељену равнотежу, Србија је била у новој опасности. Непредвидиви Бентеке је поново умакао нашој одбрани и када је изашао сам пред голом Стојковића, неспретно је левом ногом закачио лопту и на нашу срећу та велика прилика отишла је у неповрат.

Србија је углавном прескакала средину терена, покушавајући дугим лоптама, да пронађе младог Митровића, кога су Компани и Ван Бујтен одлично чували. Ипак у 27. минуту, након корнера Ивановић је добро шутирао, лопта је на нашу жалост прошла поред десне стативе. Била је то најбоља шанса за нашу репрезентацију од почетка утакмице.

Али, и поред иницијативе домаћег тима наше играче није напуштала вера у успех. Играо се 37. минут када је Душан Баста, који је у првом полувремену оставио најбољи утисак од свих наших фудбалера, сјајно је прошао по десној страни, упутио одличан центаршут, млади Марковић је био у пуном налету захватио је лопту свом снагом, међутим, на правом месту нашао се одлични дефанзивац Бајерна Ван Бујтен и буквално ногама спречио лопту да уђе у мрежу.

Сјајни Баста је у 55. минуту са преко 25 метара добро намучио Куртоа. Кренули су наши играчи још одлучније у други део утакмице док је Белгија мирном и организованом игром чувала велику предност и вребала сваку прилику пред голом Стојковића.

Наша одбрана је деловала смушено једноставно као да није било „хемије” међу играчима. Сваку нашу грешку Белгијанци су кажњавали на свој начин. У 60. минуту домаћин је повео са 2:0. Одлични и неуморни Де Брујн је сјајно извео корнер, високи и снажни Фелаини је надскочио капитена Ивановића, мало се послужио и рукама и то с леђа, и главом матирао немоћног Стојковића.

Штета је што је пропала сјајна прилика у 65. минуту када је Коларов у свом стилу центрирао оштро и прецизно, млади Марковић се извио колико је могао, успео да побегне Компанију, али његов ударац главом опет је укротио сјајни Куртоа.

Да финиш учини узбудљивијим побринуо се Коларов који је у 87. минуту у свом стилу из слободног ударца савладао немоћног чувара домаћег тима. Али, све је било касно и за ново узбуђење и потпун преокрет, иако смо сви то прижељкивали.

Оног часа када су сазнали да су Шкоти славили у Загребу Белгијанци су кренули са великим слављем. Практично, њихова репрезентација је сада најближа циљу од свих тимова у нашој групи. Селектор Марк Вилмотс, који је веома заслужан за нови препород репрезентативног фудбала, тражио је од играча мирноћу, једноставну игру, која никако није одговарала српским фудбалерима. Спласнуо је и темпо игре, и док су навијачи почели да славе заслужену победу, наш селектор се изгледа питао: да ли шанса још увек постоји.

Синиша Михајловић је и као играч био фајтер на терену, борац без мане, али, једноставно, није се најбоље снашао у улози селектора. Што пре оде, тим пре ћенама бити боље. Оног часа када је отписао неке играче, тако олако, изгледа да је сам себи потписао капитулацију….

Стадион: ”Краљ Бодуен”.– Гледалаца: око 50.000.– Судија: Стефан Ланој (Француска).– Стрелци: Де Брујн у 13, Фелаини у 60, Коларов у 87. минуту Жути картон: Митровић, Бишевац (Србија)

Белгија: Куртоа 7, Ван Бујтен 7, Компани 7,5, Вертонген 7, Алдерлвел 7, Чадри 7, , Вицел 7, Мираљаш 6,5 (од 64. Азар -) Фелаини 7,5 (од 71. Дембеле -), Де Брујн 8 (од 82. Лукаку -), Бентеке 7,5.

Србија: Стојковић 6,5, Ивановић 6, Бишевац 6, Суботић 6, Коларов, Фејса 6, Миливојевић 6 /(од 68. Петровић -), Баста 7, Тадић 7, Марковић 7, Митровић 6,5 (од 69. Шћеповић -).