Кфор успорава српске цистерне

Гориво из рафинерија у Панчеву и Новом Саду које је протеклих година без проблема прелазило административни пункт код Мердара убудуће ће морати да пролази посебну контролу квалитета. Први у то уверили су се пре неколико дана представници приватне нафтне компаније "Нафта" а. д. из Београда чије су цистерне с мазутом и бензином биле задржане.

Бобан Атанацковић, председник Скупштине "Нафте" а. д., каже да су цистерне касније ипак ушле на Космет, као и да су задржане искључиво ради  узорковања, јер је Кфор увео посебне мере контроле.

– Кфор ранијих година није узорковао гориво, међутим, однедавно се свака цистерна зауставља и роба контролише, јер је привремена власт на Космету крајем априла пооштрила прописе о квалитету деривата – каже Атанацковић.

 Пре него што су заустављене цистерне из Србије, на детаљној контроли је било гориво из Македоније, односно њихове рафинерије коју је купио грчки "Хеленик петролеум" чијих је 150 цистерни данима стајало на граничном прелазу Блаце према Космету. Као разлог наведено је велико присуство сумпора у гориву због чега више највероватније и неће моћи да улази на ову комшијску територију. Бар док се квалитет деривата не поправи.

На питање да ли то значи да НИС-ово гориво више неће моћи на Космет, Бобан Атанацковић каже, да с обзиром на то да су домаће цистерне с горивом наточеним у Панчеву ушле на ову територију, ни убудуће не би требало да има било каквих проблема с извозом, јер очигледно да задовољавају стандарде квалитета које тражи Кфор.

Како се у НИС-у сазнаје, иако тржиште јужне српске покрајине није ни тако мало (потрошња се креће око милион тона горива годишње), тамо су одлазиле мање количине горива, око 10 одсто укупних количина. Извесне количине увозили су и приватници из Србије, али највећи део је стизао из македонске рафинерије, Бугарске и Хрватске.

Незванично се сазнаје да иза целе приче око заустављања цистерни стоји хрватски лоби који би да преузме тржиште горива на Космету, а чији квалитет деривата већ испуњава стандарде евро четири квалитета, што се за српски и македонски не може рећи. Ако се има на уму да је хрватска ИНА најавила да жели да поврати своје пумпе на Космету као и да је недавно постала власник 50 одсто босанског "Енергопетрола", тврдње упућених извора о хрватском пробоју на простор јужне српске покрајине добијају на тежини.

Осим тога, ИНА је и један од заинтересованих за приватизацију црногорске нафтне компаније "Монтенегробонус", после чије би јој приватизације тржиште Косова било још ближе. А куповином би обезбедила себи резервоаре за складиштење горива и, што је још важније, добила луку Бар.

У прилог спекулацијама да Хрватска озбиљно себе види на Космету говори и податак да су представници Хрватске заједнице Херцег-Босне и муслиманске федерације скоро два месеца отежавали потписивање документа којим би се дозволила продаје гориво лошијег квалитета од европског на овим просторима, што је руску компанију "Зарубжњефт", која је у међувремену постала нови власник рафинерије Босанског Брода, скоро довело у ситуацију да одустане до целог посла.