Kfor usporava srpske cisterne

Gorivo iz rafinerija u Pančevu i Novom Sadu koje je proteklih godina bez problema prelazilo administrativni punkt kod Merdara ubuduće će morati da prolazi posebnu kontrolu kvaliteta. Prvi u to uverili su se pre nekoliko dana predstavnici privatne naftne kompanije "Nafta" a. d. iz Beograda čije su cisterne s mazutom i benzinom bile zadržane.

Boban Atanacković, predsednik Skupštine "Nafte" a. d., kaže da su cisterne kasnije ipak ušle na Kosmet, kao i da su zadržane isključivo radi  uzorkovanja, jer je Kfor uveo posebne mere kontrole.

– Kfor ranijih godina nije uzorkovao gorivo, međutim, odnedavno se svaka cisterna zaustavlja i roba kontroliše, jer je privremena vlast na Kosmetu krajem aprila pooštrila propise o kvalitetu derivata – kaže Atanacković.

 Pre nego što su zaustavljene cisterne iz Srbije, na detaljnoj kontroli je bilo gorivo iz Makedonije, odnosno njihove rafinerije koju je kupio grčki "Helenik petroleum" čijih je 150 cisterni danima stajalo na graničnom prelazu Blace prema Kosmetu. Kao razlog navedeno je veliko prisustvo sumpora u gorivu zbog čega više najverovatnije i neće moći da ulazi na ovu komšijsku teritoriju. Bar dok se kvalitet derivata ne popravi.

Na pitanje da li to znači da NIS-ovo gorivo više neće moći na Kosmet, Boban Atanacković kaže, da s obzirom na to da su domaće cisterne s gorivom natočenim u Pančevu ušle na ovu teritoriju, ni ubuduće ne bi trebalo da ima bilo kakvih problema s izvozom, jer očigledno da zadovoljavaju standarde kvaliteta koje traži Kfor.

Kako se u NIS-u saznaje, iako tržište južne srpske pokrajine nije ni tako malo (potrošnja se kreće oko milion tona goriva godišnje), tamo su odlazile manje količine goriva, oko 10 odsto ukupnih količina. Izvesne količine uvozili su i privatnici iz Srbije, ali najveći deo je stizao iz makedonske rafinerije, Bugarske i Hrvatske.

Nezvanično se saznaje da iza cele priče oko zaustavljanja cisterni stoji hrvatski lobi koji bi da preuzme tržište goriva na Kosmetu, a čiji kvalitet derivata već ispunjava standarde evro četiri kvaliteta, što se za srpski i makedonski ne može reći. Ako se ima na umu da je hrvatska INA najavila da želi da povrati svoje pumpe na Kosmetu kao i da je nedavno postala vlasnik 50 odsto bosanskog "Energopetrola", tvrdnje upućenih izvora o hrvatskom proboju na prostor južne srpske pokrajine dobijaju na težini.

Osim toga, INA je i jedan od zainteresovanih za privatizaciju crnogorske naftne kompanije "Montenegrobonus", posle čije bi joj privatizacije tržište Kosova bilo još bliže. A kupovinom bi obezbedila sebi rezervoare za skladištenje goriva i, što je još važnije, dobila luku Bar.

U prilog spekulacijama da Hrvatska ozbiljno sebe vidi na Kosmetu govori i podatak da su predstavnici Hrvatske zajednice Herceg-Bosne i muslimanske federacije skoro dva meseca otežavali potpisivanje dokumenta kojim bi se dozvolila prodaje gorivo lošijeg kvaliteta od evropskog na ovim prostorima, što je rusku kompaniju "Zarubžnjeft", koja je u međuvremenu postala novi vlasnik rafinerije Bosanskog Broda, skoro dovelo u situaciju da odustane do celog posla.