Шта би Обами

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Није ништа страшно, само се бранимо од тероризма, а, уосталом, нико не слуша ваше телефонске разговоре, суштина је одбране председника Барака Обаме после открића да америчке тајне службе имају директан увид у све њихове телефонске и интернет комуникације, као средства за откривање терориста и спречавања да се поново угрози америчка безбедност.

Обама је у својој изјави, датој у Калифорнији, где је у петак и јуче био домаћин кинеском председнику Си Ђинпингу, рекао да подржава дебату о мерама за спречавње тероризма и о равнотежи између безбедности и приватности као „здраву за демократију”.

Настојао је и да одбрани тајновитост: „Ако би свака мера коју предузимамо била на насловним странама новина, онда би и они који би да нам нанесу штету могли да нађу начин да остваре своје циљеве”.

Позвао се и на чињеницу да је све легално и покривено законима које је изгласао Конгрес, али Американцима је после свега остао горак укус у устима, при чему је главни утисак онај који су изнели многи медијски коментатори и блогери: да је оно што се не зна о активностима тајних служби страшније од онога што се зна.

„И ја сам имао здрав скептицизам према овим програмима. Мој тим их је анализирао и после тога смо уствари неке мере надзора повећали, али и пооштрили мере за спречавање злоупотреба. Салдо је да је вредело то учинити”, додао је.

„Не можете имати 100 одсто бебедности уз 100 одсто приватности и нулто неузнемиравање. У друштву морамо да начинимо неки избор”, закључио је Обама.

Многи следбеници америчког председника упркос свим објашњењима не разумеју, или се тешко мире са његовим заокретом и овим оправдавањем повећаног надзора грађана, присећајући се да је као млад сенатор политичку репутацију изградио управо на противљењу антитерористичкој стратегији тадашњег председника Џорџа Буша.

Он је 2005, како је јуче подсетио „Вашингтон пост”, био међу подносиоцима предлога закона који знатно ограничава овлашћења владе да шпијунира грађане. Прошле године међутим, управо је његова влада продужила и донекле допунила закон о тајном суду који издаје налоге за пресретање свих комуникација.

Тај суд, чије је званично име Суд за надзор страних обавештајних података ради у потпуној тајности, што значи да се његове одлуке не публикују, па према томе не могу да се критикују, а захтеве за надзор подносе једино владине службе.

Према досијеу „Вашингтон поста”, од 11. септембра 2001, поднето је више од 20.000 захтева за надзор, од чега је одбијено само 11.

Обама је изборну победу извојевао обећањима да ће да промени систем у Вашингтону, да би данас преовлађујући утисак овде био – да се догодило оно што се најчешће догађа: систем је променио њега.

Као професор уставног права, био је огорчени противник ограничавања грађанских слобода у име наводно повећане безбедности, док данас заговара оно што је некада критиковао.

Они који га оправдавају кажу да се у овом питањима не може примењивати вредности систем, односно идеологија, већ да се мора бити прагматичан, као и да циљ - очување безбедности нације – опрвдава примењена средстава.

Другим речима, и Обама је само политиар коме принципи нису толико битни колико резултати.

„Кад сте председник САД, дан вам почиње са обавештајним брифинзима”, објаснио је Обамину позицију његов нивши саветник Дејвид Акселорд. „Ја зна мда он сваки дан живи са реалностима да претње стварно постоје, па је природно да предузима све што му је на располагању, у оквиру одговарајућих параметара, да те претње сузбије”..

За овакав приступ је и највећи део америчких законодаваца. Од сто сенатора и 435 чланова Представничког дома, само њих 50 досад је изразило диретно противљење и забринутост због најновијих открића да Национална безбедносна агенција (НСА) директно, уз помоћ својих суперкомпјутера, прати целокупан интернет саобраћај, не само онај страни, већ и домаћи.

Моћ надзора свакако је повећана и технолошким напретком – оно што је јуче било незамисливо, данас је лако изводљиво, па и анализа милијарди телефонских и интернет комуникација, колико се обави дневно, у реалном времену: у исто време када се збивају.

Из централа интернет компанија – „Гугла”, „Јахуа”, „Мајкрософта”, Фејсбука” и осталих на чије сервере је, према документу чији су садржај обелоданили „Вашингтон пост” и „Гардијан”, НСА директно прикључена, у петак су су стигли категорични демантији да је то случај.

То је свакако разумљиво, с обзиром да то угрожава њихову пословну репутацију, али је у исто време недоказиво: нема начина да се утврди да ли је оно што је изнето тачно и колико.

Приватност у 21. веку је нешто сасвим другачије од онога што је постојало у 20. и претходним. Право је у великом заостатку за технолошким напретком, али то не значи да владама треба дати бланко чек да нас шпијунирају.

Што се Американаца тиче, на њима је да одмере зашто су толико угрожени тероризмом против кога су у рату безмало већ 12 година. И да ли је цена тог рата адекватна ономе што се за узврат добија.