Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преживео сам разне режиме и владаре

Преживео сам разне режиме и владаре
Душко Љуштина

Позориште „Керемпух” креће у дугорочнију сарадњу са Београдским драмским позориштем и томе се радујемо, као и гостовању Југословенског драмског позоришта са Нушићевим „Сумњивим лицем” у режији Јагоша Марковића на фестивалу „Дани сатире” у Загребу. Пре извесног времена потписали смо споразум о трајној сарадњи са БДП-ом који подразумева да најмање једном годишње разменимо своје представе – каже Душко Љуштина управник Сатиричког позоришта „Керемпух” из Загреба.

Тако је недавно ова загребачка театарска кућа угостила БДП које је тамошњој публици представило комад „Не играј на Енглезе” Владимира Ђурђевића у режији Сташе Копривице. Колеге из сатиричког „Керемпуха” узвратиће посету позоришту на Црвеном крсту у наредном периоду са својом верзијом представе „Не играј на Енглезе” у режији Винка Брешана, али и са Нушићевом „Госпођом министарком” у режији Оливера Фрљића.

Сатиричко позориште „Керемпух” основано је давне 1964. године, а енергични Душко Љуштина је на његовом челу од 1982. године и важи за једног од позоришних управника са најдужим стражом на овим просторима.

– Формула је једноставна. Треба радити, радити и само радити. Током протеклих година никада нисам био на боловању. У позориште долазим у јутарњим сатима и одлазим после представе. Преживео сам разне режиме, владаре и ево ме и даље ту где сам – каже Љуштина и појашњава позоришни модел по којем функционише позориште „Керемпух” које има 61 стално запосленог члана. Међу њима је 21 уметник, од тога 19 глумаца и по један музичар и драматург. „Керемпух” током сезоне ангажује и око 50 хонорарних сарадника.

– Функционишемо по моделу Сатиричког позоришта „Керемпух”. Шта то значи? Плате запослених у „Керемпуху” у великој мери, 98 одсто покрива Скупштина града Загреба која је наш оснивач и власник. Друга важна ставка су материјални трошкови зграде: струја, вода, плин, комуналије. И ту причу град Загреб покрива 80 одсто, односно издваја око 150.000 евра. Трећа категорије је новац за програмска средства. Она заједно са организацијом фестивала „Дани сатире” износе око 200.000 евра. Оно што недостаје до коначне финансијске конструкције наше куће покривамо из властитог прихода – објашњава Љуштина.

Сатиричко позориште „Керемпух”, како сазнајемо, годишње у своју касу приложи око 700.000 евра из властитих прихода. Цена улазнице је у просеку седам евра.

– Брига града Загреба за културу је на завидном нивоу, будући да само за плате запослених у „Керемпуху” издвоји око 1.170.000 евра годишње, просечна глумачка плата је 1.390 евра, а спремачице 700 евра... Можда ћу бити мало и субјективан, будући да сам између 2005. и 2009. био градски министар за културу, али морам да нагласим да смо у једном тренутку 9,5 одсто градског прорачуна издвајали за културу. Не знам да ли је било који европски град имао такав однос према култури. Узмимо најбољу годину тога периода 2009. када је Загреб издвајао 9,74 одсто од укупног буџета, или преведено 90 милиона евра за градску културу – каже Љуштина и додаје:

– Ваља напоменути и чињеницу да „Керемпух” нема ниједног глумца које нема макар једну представу месечно. Драмска литература је са пуних 70 одсто ликова у корист мушких улога, што значи да се и те како мучимо како да упослимо женски део ансамбла. У кући имамо 10 стално запослених глумица и девет мушкараца зато се трудимо да набављамо и радимо текстове са женском поделом. Наш репертоар углавном чини сатиричко комедиографска литература са доста великим, широким распоном, од дела домаћих комедиографа попут Фадила Хаџића, Анте Томић до класика као што су Марин Држић, Гогољ, па до Брехта, Булгакова, Крлеже...

Сатирички „Керемпух” на својим сценама у току сезоне изведе три до четири премијере. Управник Душко Љуштина тврди да није поборник репертоарске политике која негује хиперпродукцију премијера.

– Поборник сам идеја да морамо да радимо пројекте које треба да види до 50.000 људи јер позоришта која финансира држава која даје озбиљан новац мора да раде представе за озбиљнији круг публике. А да би позориште те стандарде задржало сасвим су довољне четири премијере годишње за ту врсту циклуса. Када је било више новца радили смо четири, а од када су се та средства смањила радимо три премијере у сезони, открива наш саговорник.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.