Београд обнавља стара несврстана пријатељства

„Пријатељство с Титом довољан је разлог да наставимо сарадњу у будућности”, поручио је пре неколико дана у Београду председник парламента Индонезије Марзуки Али. Иако ова његова реченица може да делује чудно, ипак би требало имати у виду да је он први званичник ове велике земље који је после 1960. годинеборавио у посети Србији.Али не само он.

Овде су протеклих дана били и неки други ретки гости. Највиши српски функционери били су домаћини икоопредседника Међудржавног комитета Србија–Мароко иминистра за опште послове и управљање ове земље Мохамеда Булифа. Овај комитет се пре пет дана састао после паузе од тридесет година и донео је одлуку о потписивању четири споразума између Србије и Марока, значајна за привредну, трговинску и научну сарадњу две државе.

Пре десетак дана у Београду је боравио и вицепремијер и шеф дипломатије Лаоса Тонглун Сисулит. Министар спољних послова Србије Иван Мркић, који је са Сисулитом потписао споразуме о сарадњи у култури и образовању, истакао је да је реч о земљи која у том делу света (југоисточна Азија) има највећи привредни раст. Ускоро се може очекивати и потписивање споразума о војној сарадњи с Либијом.

Наиме, почетком априла у Београду је боравио заменик министра одбране ЛибијеКалид ал-Шариф, најавивши да је његова земља заинтересована за велике пословеса Србијом,укључујући и школовање војних кадрова у војним институцијама Србије.

Истовремено, и највиши српски званичници све чешће одлазе у земље које раније нису биле тако често на списку одредишта наших политичара. Тако је председник Томислав Николић боравио у Израелу Палестини и на самиту Афричке уније у главном граду Етиопије Адис Абеби, вицепремијер Александар Вучић је посетио Анголу и Уједињене Арапске Емирате, док је министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић ишао у Либију, Ирак, Саудијску Арабију, Катар и Кувајт. Државно-привредна делегација Србије поново је ових дана у Ираку, а предводи је Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма.

Сам председник Николић је после разговора с гостом из Марока устврдио да се после избора и победе његове странке променио однос Србије према свету те да су обновљена стара пријатељства. Према његовим речима пређашња власт је сматрала да улазак у преговоре са Европском унијом подразумева занемаривање старих пријатељстава са земљама Азије, Африке, чланицама несврстаних и земљама бившег СССР-а.

На наше питање да ли се и шта мења у спољној политици Србије, у Министарству спољних послова одговарају да „Србија придаје велики значај развоју традиционално добрих и пријатељских односа са земљама азијско-пацифичког региона” и да је „последњих месеци настављен тренд успона свеукупних билатералних односа и сарадње са земљама овог региона”. То се, како кажу, огледа у интензивирању политичког дијалога и развоју привредне сарадње, посебно с Кином, Индонезијом, Индијом, Мјанмаром, Лаосом, Камбоџом и Вијетнамом.

Како за „Политику” објашњавају у МСП-у, билатералне посете али и сусрети на маргинама значајних међународних скупова доприносе не само унапређењу политичког дијалога са афричким и арапским земљама, већ су и у функцији очувања наших националних интереса који се, првенствено, огледају у спречавању нових признавања једнострано проглашене независности Косова од стране оних држава које то до сада нису учиниле. Истовремено, доприносе и јачању и очувању квалитета политичких односа и унапређењу економске сарадње с традиционалним партнерима Србије.

Да је занемаривање односа са афричким и азијским, односно ваневропским државама, погрешна политика, Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија”, поткрепљује чињеницом да је чак 40 одсто швајцарског извоза управо на ова тржишта. Истовремено, удео српског извоза на та тржишта је свега пет одсто.

„Лепо је ићи ка ЕУ, али је потребно и да Србија још више интензивира односе с трећим светом зато што Француска, Немачка, Британија излазе из економске кризе све више извозећи у ваневропске земље. Свака наша државна делегација која иде у иностранство морала би са собом да поведе и привреднике, највеће извознике”, мишљења је Здравковић.

Осим економског момента, Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду указује и на значај добрих политичких односа с традиционалним савезницима Србије.

„Када се на некога ослањате мора се имати у виду шта су стратешки интереси те земље, како она третира ваш народ и вашу земљу и на основу тога се онда постављате према њој. То се, међутим, недовољно уважавало у постоктобарској Србији, вероватно из идеолошких разлога”, оцењује Петровић, додајући да се део српске политичке елите оријентисао ка англосаксонским силама које негативно третирају нашу земљу.

Однос са земљама Азије и Африке, истиче, може да буде значајан јер међу њима има и оних који имају такозвану тврду моћ, а то су оне с великом територијом, бројним становништвом, економски снажне, с богатим природним ресурсима.

„Један Заир је велики као четири Балканска полуострва. Интерес државе налаже да се те земље уважавају, да се покуша успостављање одређене економске али не само такве сарадње. И, наравно, сарадња око питања Косова. За заштиту интереса у вези с КиМ су изузетно важне ове државе, оне су бројне, а Југославија коју они идентификују с Београдом има још кредита код њих. Зашто да нам Хрватска узима тај простор”, пита Петровић.

Он сматра да се по овом питању види одређени напредак од доласка нове власти, али ни она, оцењује, није извршила евидентан дисконтинуитет у односу на претходну власт. Понашање државног врха је, сматра Петровић, начелно добро, али само ако је целокупна спољнополитичка стратегија у којој ће се знати приоритети правилно постављена.

----------------------------------------------------------

Ускоро амбасада у Саудијској Арабији

У МСП-у се подсећа и да је Влада недавно донела одлуке о успостављању дипломатских односа са Соломонским острвима, Демократском Републиком Источни Тимор и Краљевином Тонгом. Биће, како најављују, обновљен и рад наших амбасада у Гани и УАЕ док ће у Катару бити отворено дипломатско-конзуларно представништво. После недавног успостављања дипломатских односа са Саудијском Арабијом (с којом односи нису постојали ни у доба СФРЈ) у плану је скоро отварања амбасаде у овој краљевини.