Сан о граду званом Тесла

Поводом седамдесетогодишњице од смрти Николе Тесле, српски сликар у Паризу Буда Влаисављевић Модри послао је у Србију цртеже, идејна решења и текстове који одсликавају његов дугогодишњи сан: меморијални центар посвећен чувеном научнику у ушћу Саве у Дунав.

Буда Модри верује да се Србија није на прави начин одужила великом Србину. Овај Личанин, вишедеценијски поштовалац дела Николе Тесле, сматра да је дошло време да се то промени.

Његова визија предвиђа градњу научног центра, музеја, споменика, парка и ресторана, односно подизање града званог Тесла (Тесла сити), који би привлачио посетиоце из свих делова света.

– Моја визија је мултимедијални, креативни, едукативни и профитабилни парк. Било би то место ходочашћа, место поштовања генијалног Николе Тесле – поручује из Париза Буда Влаисављевић.

На цртежима које је у Београд послао по др Ранку Орлићу, професору менаџмента на Факултету организационих наука, париски сликар је предложио изглед комплекса на Ушћу. Споменик би подсећао на Теслин торањ на Лонг Ајланду, на имању где је Тесла експериментисао, а које је последњих година зарасло у коров. Ипак, недавно га је од приватног власника, а захваљујући добровољним прилозима, купила једна америчка непрофитна организација која чува сећање на Николу Теслу. Теслин град би био подигнут у славу великих достигнућа, али би по замислима Буде Модрог, он спојио струју, као модерну тековину, са кресивом, ватром и окретањем точка уз помоћ којих се некада добијала енергија. Била би то, сматра визионар Тесла ситија, сјајна прилика да се на једном месту споје генијални савремени изумитељ и древне цивилизације у Винчи и Лепенском виру. Зато на његовим цртежима налазимо и симболе давнашњих култура са ових простора.
Др Орлић је преузео обавезу да ову замисао представи јавности у Србији. Он каже да ће се обратити свим потенцијалним инвеститорима – граду Београду, републици, приватним донаторима и улагачима.

– Ово је национални пројекат и треба да повеже све нас, а посебно рачунам на дијаспору и младе људе у Србији. Студенти би могли да волонтирају, а они са архитектуре и уметничких факултета могу и да предлажу своја решења изгледа парка – објашњава др Орлић.

Као и његов пријатељ из Француске, и професор Орлић је велики Теслин поштовалац који верује да је чак и Хрватска корак испред када је реч о центрима са Теслиним именом, док о Америци уопште не треба говорити.

– Ушће је једино место у Београду где би тако нешто могло да се направи, мислим баш на месту које је било намењено Музеју револуције.

Буда Влаисављевић би волео да његов сан коначно покрене озбиљнију причу о центру Николе Тесле у Београду. Због тога је био мало и провокативан када је смишљао решења за овај парк, па је научника насликао као свеца – Светлог Теслу.

– Парадоксално је да Срби славе стотину светаца, а да су заборавили на овог светског великана. Сматрам да је време да скинемо прашину са Теслиног портрета и његову слику или бисту убацимо у сваку учионицу у Србији – закључује визионар Теслиног града.

Практични дух париског уметника

Влаисављевић и Орлић инсистирају на томе да је овај сан уједно и прагматичан пројекат, јер би могао да запосли много људи.

– Била би то туристичка атракција. Улаз би се наплаћивао, ту би могла чак и да се организују венчања, као и пловидбе Дунавом, од ушћа Саве до налазишта у Винчи и Лепенском виру – објашњава Орлић.