Донатор па дипломата

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, маја – Кад овдашњи момци и девојке групно крену аутомобилима у провод, где је предвиђено и испијање алкохола, неке међу њима прогласе за ДД. То је скраћеница за специјално задужење "дезигнејтид драјвер" – означени, наименовани, возач.

Носилац таквог звања подвргава се режиму строгог одрицања – не окуша алкохол, да би често "нацврцкане" сапутнике развезао до кућа без излагања саобраћајним ризицима, у које спадају полицијске контроле и ригорозне казне за припите возаче. Својим принудним трезвењаштвом ДД омогућава безбрижну забаву друштванцету, које га доживљава и као "делегата доброчинства".

Полемика око милионера

Скраћеница ДД могла би да се "склепа" и за друге врсте активности. Са значењем, на пример: донаторски дипломати.

Учестала је, наиме, пракса да донатори председничких кампања долазе на чело дипломатских представништава САД по свету. Кандидат који победи у трци за Белу кућу удовољава, указују хроничари, жељи појединих изборних финансијера да биографије обогате титулом амбасадора.

Јавност се ових дана ванредно узбудила због једног таквог наименовања. На место амбасадора у Белгији, председник Џорџ Буш је одредио великог донатора својих и кампања његове Републиканске партије, Сема Фокса, бизнисмена – мултимилионера из Мисурија, кога чланови Демократске партије, већинске у парламенту, сматрају "изразито неквалификованим за тај посао".

Поменутом се замера, уз остало, и да је са "50.000 долара финансирао исфабриковано оспоравање" одликовања, стечених у Вијетнамском рату, демократског кандидата Џона Керија на председничким изборима 2004. године. Телевизијски спотови с том "прљавом игром", процењује се, знатно су допринели Бушовој победи...

Суочен са отпором сенатора, Буш је у марту повукао предлог за Фоксов излет у дипломатију, али је убрзо потом искористио ускршњи парламентарни распуст и декретом доделио амбасадорску функцију том свом 77-годишњем кадру. По овдашњој процедури, шеф државе има право на таква ванредна постављења, кад парламент не заседа, али критичари тврде да је овом приликом ипак "дара превршила меру".

Први пут у последњих четврт века је, кажу, један председник тим ванредним поступком поставио на функцију неког коме су претходно сенатори најавили – блокаду кандидатуре. Новоименованом пребацују, такође, да "не зна ниједан страни језик, да је навикао на куповину предузећа и прављење пара, али да нема везе с дипломатским деликатностима".

Седам бивших амбасадора је упутило писмо Бушу са захтевом да не пошаље Фокса у Белгију, јер такво постављење "може да подрије легитимност других (Американаца) на виталним службеним местима широм света". Портпарол Беле куће Алекс Конант је одговорио да је Фокс "квалификован да у Белгији ваљано репрезентује председника".

Фокс се од оспоравања брани и причом како "осећа да се у бизнису, који се протезао и по Европи, дуго обучавао и за овај амбасадорски посао". Евидентичари подсећају пак да су он и његова супруга Мерилин од 1993. године уложили око два милиона долара у изборне напоре републиканаца, и сугеришу да је тако "капарисано" амбасадорско место.

Иако делује као изузетак, Фокс је више – део правила, предочава вашингтонски Центар за узвратну политику. Истраживачи те непартијске организације рачунају да је садашњи председник САД поставио "бар 43 донатора на амбасадорске положаје". Таквом "обичају" се противи и потпредседник Удружења америчке службе спољних послова, Стив Кешкет, уз поређење да "шеф болничког хируршког одељења не може да буде човек који нема медицинско искуство".

Њему се чини и да је Америка "једина демократска земља која рутински даје амбасадорска места као награде за политичке донације и политичку лојалност". Можда нема у виду сличне процесе у другим срединама, али се преиспитивања усмеравају на сопствену кућу, па аналитичар Роб Хотакаинен пише "да је у последње четири деценије, готово свако треће амбасадорско (америчко) намештење дато приватним лицима, великим донаторима без квалификација за спољнополитичку делатност".

Најрадије – у Европу 

Ни ванредна председникова постављења, у време парламентарних "распуста", нису баш неуобичајена. Званична статистика показује да је Буш досад направио 165 таквих потеза, по чему заузима четврто место на историјској табели. Рекордер је Роналд Реган (владао 1981–1989) са 243, а следе Хари Труман (1945–1953) са 195 и Двајт Ајзенхауер (1953–1961) са 193 "распусна" наименовања.   

Донатори већином иду у развијене земље с којима Америка већ има разрађене, јаке везе – извештава Центар за узвратну политику. Од садашња 43 донатора – амбасадора ниједан није у неком кризном крају. По евиденцији Центра – више од половине их је у Европи.

Оваквим наводима нико, наравно, не оспорава моћ америчке спољне политике и њен допринос битним светским узлетима и падовима. Али, како констатује шеф катедре за студије међународне безбедности Универзитета Јел, Пол Кенеди – није добро ни за САД ни за укупне међународне односе да водећа земља као амбасадоре шаље тако велики број особа чију главну квалификацију чине замашни прилози домаћим изборним кампањама.

Унутрашње и спољне (не)обавезности се, дакако, разликују, чак и кад могу да се исто означавају. У вашингтонском градском саобраћају је, тако, именовање ДД у функцији реда, док је у спољнополитичком саобраћају постављење ДД (донатора–дипломате) – мимо реда…