Фабрика за раднике и сељаке

Чачак – Најстарија фабрика чипса на простору СФРЈ обновила је рад, на истој адреси у Чачку, али сада под називом „Чипс веј”. Оживеле су две производне линије, за чипс и флипс, од којих прва има капацитет 500 килограма на сат, колектив је до сада запослио 66 људи и машине покренуо у априлу, а јуче је наставак рада обележен посетом Млађана Динкића, министра финансија и привреде у Влади Србије.

- Фабрика има план да број запослених повећа до краја године на 80, покретањем и линије за производњу пиреа. Ради модернизовања опреме и обнове капацитета, Влада Србије помогла је „Чипс веј” подстицајним средствима у износу од 400.000 евра, односно 5.000 по запосленом – казао је Млађан Динкић.

Министар је навео да сада 200 пољопривредних домаћинстава из овог краја има уговорену производњу кромпира за ову фабрику, а већ преговарају о цени за наредну годину.

– Надамо се да ће у тај круг ући 500 пољопривредника. Србија има шансу у развоју прехрамбене индустрије засноване на пољопривреди, а ослонац целог чачанског краја, Милановца и Ивањице јесте управо производња кромпира, па је фабрика важна за читав регион – истакао је Динкић.

Фабрика пиреа, чипса и флипса, некад ПИК „Чачак” а затим „Слап група”, продата је 27. септембра прошле године из банкротства, пошто линије нису радиле две године. Предузеће су за милион евра купили Влатко Барбарић из Читлука (БиХ) са 60 одсто удела у конзорцијуму, и Томислав Бајевић и Жарко Драгићевић из Београда са по 20 процената, а Бајевић је постављен за директора.

– До сада смо у фабрику уложили два пута више него што смо је платили, а тржиште ће одредити капацитет којим ћемо радити. Пола године раније овде је била руина, а са задовољством истичем да је технолошки процес сада, као и 1971. године, успоставио исти човек, инжењер Михаило Симовић – нагласио је Жарко Драгићевић.

Фабрика чипса отворена пре 42 године у чачанском „Хидрпродукту” представљала је првенац за ту врсту производње у тадашњој држави, а тек 1975. године чипс је почео да се пржи и у „Франку” у Загребу.

Г. Оташевић