Круг Младићевих помагача све ужи

Прошлог уторка, на дан формирања нове владе Србије, у војном хотелу у Делиградској улици у Београду изведена је до сада највећа акција војних органа у покушају хапшења генерала Ратка Младића. Дојава да се Младић крије у центру Београда стигла је из Хага, а налог за претрес војног хотела дали су истражни судија Већа за ратне злочине и Тужилаштво. Испоставило се да информација није била тачна.
Раније тог дана, Владимир Вукчевић, српски тужилац за ратне злочине и шеф тима за спровођење акционог плана о хапшењу Младића саопштио је да тај тим ради пуном паром, да се за њим непрекидно трага, у шта ћемо се ускоро сви уверити и да је најава обнове преговора са Европском унијом у вези са одређеним сигналима које је Београд послао Бриселу.

Јавност смо свесно изузели од детаља спровођења акционог плана због бројних спекулација на ту тему у претходном периоду. У сваком часу акциони тим је радио професионално, каже тужилац Владимир Вукчевић.

Како коментаришете изјаве неких политичара да је покушај хапшења Младића на дан формирања владе била представа за Европу?

То није тачно. Ми смо чак хтели да померимо акцију за један дан, да не би било тих спекулација, али у Хагу нису хтели ни да чују за то. Ја сам закључио по дискутантима у Скупштини да они не познају довољно суштину нашег посла. Претресање стана је хитна радња која не трпи одлагање и мора да се поступа крајње дискретно. Због тога ни полиција није имала сазнања. Никада до сада није претресан објекат са толико просторија. Ја сам инсистирао да се свака соба прегледа посебно, са 149 налога за претрес. Нажалост, нико од оних које смо тражили није нађен. Управо тада сте могли да видите одлучност овог тима да се тај посао заврши. Поједини политичари су законито поступање надлежних органа користили за препуцавање и уцене, увреде и неистине. Од судија и тужилаца су правили глинене голубове. Неколико дана пре тога изведена је још једна акција далеко од очију јавности. Коментар Олија Рена, европског комесара за придруживање ЕУ, потврђује да је акција била озбиљна. За Србију је питање свих питања да се посао хапшења Младића заврши. Младић у Хагу је интерес наше земље.

Ко штити Ратка Младића, да ли је у питању веома узак круг помагача које је тешко открити?

Акција лоцирања, хапшења и изручења Младића трибуналу траје од лета прошле године. Моји сарадници и ја од тада нисмо имали ни дана одмора и кроз све активности које смо предузимали стекао сам утисак да је тај круг не само узак, већ да веома интелигентно штити Младића. Такође, неке надлежности и промене закона, због прекида у раду Скупштине још од септембра, нису прешле на наше Тужилаштво. На основу закаснелог суђења Младићевим јатацима, јер су то људи који му више не помажу, јасно је да су уложена нова материјална, структурна и кадровска средства да се он чува далеко од руке правде. Сада је, међутим, сасвим другачије. Не могу да вам говорим о томе које смо активности предузели како бисмо га лишили свега тога, али чини ми се да је најважније то што је воља да се та акција приведе крају недвосмислена.

Када је објављено да су ухапшени Младићеви јатаци, јавност је очекивала да су то неки богати, моћни и утицајни људи, а испоставило се да су га крили обични људи, пензионери. Да ли сматрате да се Младић и сада крије уз помоћ јатака таквог профила?

Свако ко помаже скривању оптужених пред Хашким трибуналом чини тешку повреду закона ове земље, без обзира на то да ли је то обичан грађанин, пензионер или неки богат и утицајан човек.

Због чега се поступак против Младићевих јатака суди у општинском суду, а не пред Већем за ратне злочине и шта очекујете у том процесу?

Зато што од 8. августа 2006. године наш предлог за нови закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за кривична дела против хуманитарног права још није дошао на дневни ред Скупштине, тако да је помагање учиниоцима кривичног дела општа надлежност. Тиме нисмо добили једно од средстава за рад. Не могу да прејудицирам одлуку суда, али је важно да сви правосудни и други државни органи буду апсолутно мобилисани и свесни значаја овог питања.

Да ли имате утисак да у српској јавности расте жеља да се Ратко Младић ухапси и да се у Србији последњих година мењао однос према ратним злочинима и процесима који се воде у Хагу и пред домаћим правосуђем?

Чини ми се да је тако. Најновија истраживања јавног мњења указују на пораст подршке грађана Србије да се Младић нађе у Хагу. Разлози су различити. Неки су за то због жртава и правде, неки због неопходности да ухватимо корак са Европом. Међутим, када чујем излагање појединих посланика СРС, увреде, притиске на правосудне органе, позив на линч тужилаца, судија, људи који раде у Тужилаштву за ратне злочине, плашим се да се шаље ружна и погрешна порука јавности. Управо ти људи су били на власти када су се дешавали ратни злочини и могли су учинити много да се то спречи. Могли су да тада суде и осуде злочин, па ми данас не бисмо ни постојали. Они заборављају свој део одговорности, а управо због њихових грешака и постоје ове институције које третирају ратне злочине.

Каква је Ваша сарадња са главним хашким тужиоцем Карлом дел Понте, с обзиром на то да Вас је критиковала и изражен став да треба да будете смењени?

Наш однос је увек био коректан и професионалан. Увредила ме је њена изјава да сам "поштар између две службе", то није ниво комуникације у коме желим да учествујем. Карла дел Понте никада није тражила моју смену, тражила је и тражи резултате. Са овог места немам право на личне ставове. Учинићемо све да испунимо ову обавезу.

Можете ли рећи нешто о новим предметима у фази истраге које је Хашки трибунал недавно уступио Тужилаштву за ратне злочине Србије?

Пред нама је предмет Владимира Ковачевића Рамба, једини под оптужницом који нам је уступљен из трибунала. Потврђена је оптужница из Хага и ми нећемо уложити приговор на њу.

Потписивањем Споразума о доступности архива трибунала нашем Тужилаштву извршена је фактичка примопредаја предмета из истраге нашим правосудним органима.

Има ли Тужилаштво за ратне злочине приоритетне случајеве?

Тужилаштво ради на великом броју случајева, сви су нам једнако важни јер су нам све жртве једнаке. Не разликујемо ни веру, ни припадност овом или оном народу, ни жртава ни починилаца. Радикали ме називају србомрсцем, а нису се осврнули на бројне жртве злочина за које су сами одговорни, јер су учествовали у спровођењу погубне политике над српским цивилима на Космету, у "тузланској колони", у Осијеку, злочине "Црних Мамби", Атифа Дудаковића, Харадинаја и многим другим где смо управо ми дали огроман допринос да се они разреше или покрену са мртве тачке. Тако третирамо и припаднике нашег народа који су учинили ратне злочине и нанели огромну штету часним официрима, војницима, полицајцима који су били жртве једне погрешне политике и неизводљиве политичке идеје. Наш принцип је индивидуализација одговорности. Злочинци су људи са именом и презименом. Не Срби, Хрвати, муслимани. Увек ћу се руководити искључиво тим принципом. То је за мене патриотизам, признати и санкционисати грешку, а не прикривати, релативизовати и негирати злочине који се као сенка надвијају над нама већ другу деценију. На овај начин се скида колективна одговорност са српског народа. Интересантно је да су припадници наших народа, по нашим оперативним сазнањима, жртвовани управо политичким диловима, договорима Туђмана и Милошевића и још неких политичара бивше Југославије. Рецимо у случају Антин, због договора њих двојице о мирној реинтеграцији Републике Српске Крајине у Хрватску, управо је Туђман заташкао злочине над припадницима властитог народа. Неки од починилаца, према нашим оперативним сазнањима, чак су полицајци у хрватским станицама полиције. То су те мрачне политичке игре које препознајем кроз последице које су нанеле велику штету нашем друштву.

Да ли истражујете злочине над Србима?

Много поступака водимо за злочине над Србима, учинили смо много да се отворе поступци у другим земљама нашим радом, доказима, стимулацијом регионалне сарадње. Набројаћу вам само неке од њих: Антон Лекај је осуђен на 13 година затвора, ратни злочин у Бањици, где је убијен српски полицајац, "Ораховачка група" са 35 осумњичених, доводимо до краја случај одсечених глава војника ВЈ и инсистирамо да Унмик приведе правди одговорне, истражујемо у сарадњи са породицама несталих и убијених бројне злочине на Косову и Метохији, помогли смо трибуналу да дође до опипљивих доказа за случај Харадинај. У Хрватској помажемо колегама на предмету "Лора 2", у поступку "Лора 1" смо такође дали велики допринос да дође до осуђујуће пресуде, за "Корански мост" недавно смо послали нове доказе Хрватском одвјетништву. У Босни радимо на случају "тузланска колона", где се број осумњичених свакодневно повећава после хапшења Јуришића. Радимо на случају злочина у Добровољачкој улици и још неколико мање познатих случајева. Потом, нашој јавности добро познат "случај Холмец". За нас не постоји заборављени предмет, заборављени злочин. Специфичност ових предмета је да не застаревају, да се кроз поступке долази до нових извршилаца, да никада нису потпуно затворени. Подсетићу вас да је на простору бивше Југославије било 150.000 жртава и оне не смеју бити заборављене.