Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Волга и Хајлигендам

Волга и Хајлигендам
Ангела Меркел и Владимир Путин (Фото АФП)

Да идилични амбијенти не гарантују и идилу, потврдио је управо завршени, деветнаести по реду, самит ЕУ – Русија у некадашњем санаторијуму на Волги крај Самаре.
Иако су се се и домаћин и главна гошћа, руски председник Владимир Путин и немачка канцеларка, у овом случају у улози првог државника европске фамилије (Немачка председава у ЕУ до краја јуна) Ангела Меркел заиста трудили да из једног готово пропалог скупа – конкретни резултати се нису очекивали – помиритељски извуку корист "отвореним и поштеним дијалогом о свим проблемима", на крају су плануле варнице.

Непосредан повод за "размену удараца", из које су немачки медији извукли тему дана, била је оштрина са којом су руске власти реаговале према најављеним демонстрацијама поводом самита и спречавање њиховог главног инспиратора и организатора, бившег шаховског велемајстора Гарија Каспарова да из Москве полети у Самару.

Меркелова је изразила због тога "отворену забринутост". Разуме, рекла је, евентуално хапшење демонстраната кад посежу за насиљем, али не и кад се то чини са онима (није директно споменула Каспарова) који су тек на путу ка демонстрацијама.

Путин је одмах и реско контрирао. Подсетио је Меркелову на оно што је недавно учињено у њеној земљи, када је на препад извршена велика полицијска рација у више немачких градова поводом самита Групе 8 који треба да се одржи тек за двадесетак дана, од 6. до 8. јуна у Хајлигендаму (такође бивши санаторијум) спомињући цифру од близу две стотине приведених.

Меркелова је, иначе, у Самару стигла без великих очекивања и илузија, уверена, међутим, да је увек боље "говорити једни с другима, него једни о другима". У односима између Уније и Русије нагомилало се, у последње време, доста проблема који захтевају дијалог и – конкретне кораке. И она и Путин су у једном били сагласни: реч је о стратешком партнерству за које су обе стране животно заинтересоване. Не само из економских разлога: Русији је ЕУ први трговински партнер, а Европској унији Русија је на високом трећем месту, при чему је зависност европске фамилије, посебно њених чланова са источне стране, од руске енергије (гас и нафта) буквално егзистенцијалне природе.

Меркелова је због тога нагласила да је њен приоритетни посао као председавајуће у ЕУ што скорије отварање преговора о новом споразуму између Брисела и Москве. Овај садашњи, стар десет година, истиче у децембру, а отварање преговора о новом блокирали су Пољаци, као одговор на руски ембарго за увоз меса из њихове земље.

Иако се Западу нимало не допада повратак Путинове Русије на велику светску сцену, Меркелова је морала да се сагласи са опаском руског председника да се горући светски проблеми не могу решавати без и мимо Москве: од оних на Блиском истоку, преко коначног статуса Косова до "атомског сукоба" са Ираном.

Реч је о темама које се са Волге "селе" на север Немачке, у такође идилични Хајлигендам и, посебно, директан дијалог између Џорџа Буша и Владимира Путина. По оценама неких аналитичара, од тог дијалога могла би да зависе коначне, досад (веома) удаљене позиције Вашингтона и Москве посебно кад је реч о Ирану и – Косову.

Мирослав Стојановић

-----------------------------------------------------------

Барозо: Русија настоји да подели ЕУ

Берлин - Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо упозорио је Русију да не покушава да ствара поделе унутар Европске уније, преносе агенције. "Може се створити утисак да се Русија према одређеним земљама ЕУ, као што су Пољска или балтичке земље, односи на другачији начин" него према другим земљама Уније, рекао је Барозо немачком магазину "Фокус".

Председник Европске комисије је рекао да Москва мора да схвати да су интереси Пољске равноправни интересима Француске, Немачке или Португала.

Барозови коментари уследили су дан након напетог самита ЕУ – Русија.

Бета
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.