Упут за аутобус

Чачак – Мирко Гојковић (60), путар из Брусника на Голији, враћен је 3. јуна на Хируршко одељење чачанске Болнице јер му се рана инфицирала, и ту је подвргнут даљем лечењу и превијању. За то време чека се реч Министарства здравља о његовом претходном изласку из болнице, 24. маја, јер је као пацијент коме је тек ампутирана нога био остављен на аутобуској станици у Ивањици, без родбине и новца, 48 километара далеко од куће.

– Министарству здравља прослеђен је извештај комисије коју сам образовао, и уз то приложио сам свој коментар. Сматрам да у овом случају медицински радници нису повредили Закон о здравственој заштити, ни прописе. Али, направљен је пропуст у моралном смислу, и ту заиста не оправдавам поступак запослених у Дому здравља у Ивањици – рекао је јуче за „Политику” др Радослав Милошевић, директор Здравственог центра „Др Драгиша Мишовић” у Чачку, коме припада и ивањички ДЗ.

Он нема податак када би могао да буде саопштен став Министарства у овом случају.

Један од чланова речене комисије био је и Православ Маринковић, који у ЗЦ у Чачку обавља дужност заштитника права пацијената.

– Ако се држимо законских и подзаконских прописа, не можемо говорити о погрешкама. Наиме, тај транспорт медицински није био индикован. Он иначе према правилнику припада Дому здравља у Ивањици, који по престанку болничког лечења, на основу обавештења из болнице, преузима пацијента јер је са тог подручја и организује превоз. У овом случају такав налог није постојао, пошто није било ни медицинске индикације – каже Маринковић.

Гојковићу је отпусна листа у чачанској болници написана 22. маја, али је ту чекао још два дана да би се, неким другим поводом, у Чачку појавио санитет из завичаја, дакле Дома здравља из Ивањице. Тако је 24. маја као узгредни путник, седећи у санитету на кутији лекова, превезен од Чачка до Ивањице (60 километара). Маринковић оцењује да је тај превоз урађен „више из социјалних него из медицинских разлога”.

– И поред свега, вероватно би транспорт био настављен и од Ивањице до пацијентове куће у Бруснику, удаљене још 48 километара. Од тога је 45 километара асфалта, док су три последња макадам, па та деоница може да се пређе само теренским возилом, али тог часа оба џипа Дома здравља већ су била на терену. Тражећи решење, радници Дома здравља позвали су такси. Одазвао се само један таксиста, али је одбио да вози сазнавши до ког села је потребно да иде и ко је странка, јер му пацијент, наводно, већ дугује 2.000 динара – наводи Маринковић.

Тако је тек оперисани путар добио упут за аутобус. Из хитне помоћи је одвезен на аутобуску станицу у Ивањици где га је возач примио и без новца и превезао до Девића (35 км). Одатле до брвнаре у селу, сиромашног и оболелог брђанина транспортовао је сусед „ладом нивом”.

– Без обзира на све, постоји морални пропуст радника који су примили пацијента у Дому здравља у Ивањици. Тај вид одговорности прихватамо, и као заштитник права пацијената заиста не могу да оправдам поступање у Дому здравља – наглашава Првослав Маринковић.

Лекари чачанске болнице јуче су нам, али само незванично, рекли име њиховог колеге из Дома здравља у Ивањици који није одобрио да санитет Гојковића из Ивањице одвезе кући.