Одмрзавање избора и реконструкција владе

У праву је био министар Горан Кнежевић када је рекао да Владу Србије нису бирали медији, па је они неће ни реконструисати. Само што је та констатација била циничан одговор на новинарско питање да коментарише написе медија како је у евентуалној реконструкцији владе и он на списку „одлазећих” министара.

Без обзира што је Кнежевић рекао да су се јавност и медији, „али, нажалост, и политичари превише бавили спекулацијама о превременим изборима”, 28. јун, јесте датум до кога је било замрзнуто питање реконструкције и избора.

Да о политичким променама не размишљају ипак само новинари, потврђују изјаве политичара. Први потпредседник владе Александар Вучић недавно је за „Политику” рекао да нападе на њега плаћају разни, па и неки из владе, али да ће он то све истрпети, „јер ми имамо важна посла до 28. јуна”. Пре неколико дана био је још прецизнији, па је за „Блиц” рекао да би недобијање датума била лоша вест за Србију, не толико за политичке партије колико за грађане, за које је проценио да су сити избора и да их не желе. Као извеснију варијанту после одлуке о датуму, Вучић је најавио „темељну реконструкцију” владе. Премијер Ивица Дачић није волео да се изјашњава о овој теми, а на питања новинара је одговарао неодређено.

Иако је био готово уверен да ће Србија добити датум за почетак преговора, потпредседник владе Расим Љајић је почетком месеца, одговарајући на питање шта ће се догодити на унутрашњеполитичком плану уколико датум изостане, рекао да сматра да је онда неминовно да уследи реконструкција или избори. „Ако добијемо датум, сматрам да је реконструкција реалнија. Уколико га не добијемо, мислим да су онда избори реалнији”, рекао је Љајић.

Како би сада „зелено светло”, које би било утешна награда, утицало на коалиционе партнере у власти и да ли би одлагана одлука (избори или реконструкција) после 28. јуна постала главно политичко питање?

Саговорници „Политике” сматрају да добијање или недобијање датума нема суштинске везе са расписивањем избора или реконструкцијом владе.

Професор на Факултету политичких наука Зоран Стојиљковић сматра да „зелено светло” целу ситуацију може само да помери за касније. „Ако се власт договори да иде на изборе (јер опозиција не може да их изнуди него само власт неком својом унутрашњом констелацијама односа), везаће се за најповољнији тренутак у коме се то може направити и за оно што је наплативо– неки резултат”, рекао је Стојиљковић за „Политику”, предвиђајући да у том случају избори не би могли бити пре самог краја године, а питање је да ли и тада.

На питање шта би се тада могло понудити грађанима уместо датума који је представљан као главни адут, Стојиљковић каже да би то могло бити „санирање социјално-економске ситуације и убеђивање да се ту има шта понудити, борба против корупције, некакав датум или известан процес – то су елементи до којих је грађанима највише стало и они ће морати нешто од тога да понуде”.  

У другој варијанти – реконструкцији, за коју Стојиљковић сматра да је извеснија, гледаће да појачају својекапацитетеи евентуално отклоне незадовољства око рада неких ресора, а да се формално власт не напусти.

Социолог Јово Бакић такође не види која би била суштинска веза између добијања,односно недобијања датум и потенцијалних избора, односно реконструкцијевладе. „Кључно је питање какву државу ми хоћемо и напослетку кредибилитет првог потпредседника владе који је покренуо неке процесе. Добро јешто их је покренуо и сада треба видети да ли ће се ту ићи до краја или ће се стати”, рекао је Бакић, који сматра да су избори ипак логичније решење „уколико је Вучић озбиљан”. „Ако то није случај, онда неће бити избора, јер ако желите да владате са човеком који је под великомсумњом,јер су његови људи од поверења блиски Миши Банани, онда ту нема ’леба ни за такву владу ни за грађане”, рекао је Бакић за „Политику”.

Одговарајући на питање да ли би изневерена очекивања око датумаподупрла опцију расписивања избора, он каже да би то чак могло ићи у прилог расписивању избора, али да је то мање важно.

„Ако се поменута афера не доведе до краја, онда је свака прича о цивилизованом друштву у Србији и о правној држави потпуно депласирана и апсурдна. У конкретном случају кредибилитет Александра Вучића ће зависити од тога да ли ће он ићи у тај обрачун до краја или неће”, сматра Бакић

Како се у Србији ништа не догађа без неког „зеленог светла”, поставља се питање да ли би расписивање избора одобриле утицајне западне државе које имају дубоке интересе на овом подручју.

На основу информација којима располаже, Бакић каже да су странци против избора, јер је њима сада важно да два јемца Бриселског споразума, Дачић и Вучић, буду заједно у влади, како би се тај споразум спровео на терену. Сматрајући да су избори решење компликоване политичке ситуације, он констатује да је Вучић тренутно између две ватре.

„Једна је ЕУ и њихова потпуна обневиделост за све ствари које нису повезане са Косовом, а друга је Вучићева жеља да своју странку направи што јачом, а да, са друге стране, рашчисти политички терен. Ту се он ломи, али мислим да би морао имати интерес грађана на првом месту, јер и ЕУ ће схватити после неколико месеци да је његова гаранција довољна и да Дачић као јемац није неопходан”, закључује Бакић.